Haker
KULTURA · film/TV

Dok sam gledao film „Haker“ reditelja Michaela Manna, pored mene je sedeo sredovečni posetilac bioskopa. Piljio je kroz naočare, rafalno ispaljujući komentare na svaku suludu scenu koja se mogla videti u Mannovoj akciji. „Bože, bože…“, rekao bi na kadrove nasilja. „Ne mogu da verujem“, na svaku nepromišljenost junaka. „Ccc“, na svakih desetak minuta. Koliko god živaca da mi je uništio to veče, bio je u pravu.

Neko se sa lošim filmom bori tako što u punoj bioskopskoj dvorani izgovara šta mu je na duši kao moralisanju sklona starica ispred španske serije. Gledajući Hakera ja sam osećao tugu. Imao sam utisak da tu, pred mojim očima, umire talenat reditelja čiji mi se film Collateral toliko urezao u pamćenje da ga se do detalja sećam i posle deset godina.

Mann je poznat po frenetičnoj montaži, nemirnim kadrovima i neodoljivom verizmu. On je toliko dobro baratao ovim stilom da je od njega napravio zaštitni znak. Filmom Haker taj brend je potpuno uništen. Njegova hiperaktivna, dokumentaristička poetika sada izgleda kao video on demand studentska produkcija – delo reditelja amatera kom je stari, dobri Mann bio i ostao nedostižan uzor.

Svaka godina ima po jednu glupost ravnu Hakeru, a meni je najlakše da se prisetim filma The Cold Light of Day, po čijem su scenariju, pre tri godine, sadašnji čovek od čelika Henry Cavill, Bruce Willis i Sigourney Weaver izgubljeno tumarali tražeći dramu i opravdanje za zaplet. Opravdanje za Hakera pronađeno je u katastrofi koju je u nuklearnoj elektrani u Kini izazvao misteriozni kompjuterski zlikovac. Tim od nekoliko kineskih i američkih vladinih službenika brzo se udružuje i oslobađa iz zatvora takođe genijalnog hakera Nicka.

Čudna li čuda, zgodni i nabildovani Nick, kog tumači obično pouzdani, ali ovde potpuno nemoćni Chris Hemsworth, jedini je sposoban da stane na put neuglednom zlikovcu usred festivala u Džakarti. Nick će se podignutog pištolja probijati kroz reku statista na fešti, ali njima uopšte neće zasmetati obračun heroja i antiheroja, niti će se uplašiti kada glavni junak šrafcigerom probode glavu jednog od negativaca. Ne, vrisnuće i razbežaće se tek kada čuju pucanj. Takva je Mannova režija danas – neprijatno tupava i uvredljiva. Scenarista Morgan Davis Foehl je debitant, pa ima opravdanje. Zašto se Mann potrudio da mu parira ostaće tajna koliko i odgovor na pitanje na šta je potrošeno 70 miliona dolara budžeta.

Džabe ja sada razočaran zvocam unedogled. Otišao sam u bioskop ubeđen da ću gledati film koji ću moći da pohvalim, a gledao sam degradaciju nekada sjajnog reditelja, u „atrakciji“ koja ima pameti i emocija koliko ih ima kod porno filma. Ne mogu da verujem da ja kandidat za jedan od najgorih filmova serviran na samom početku godine. Ccc…

bill murray Bill Murray: 6 najboljih uloga Fargo Serija Fargo, dvostruki dobitnik Zlatnog Globusa, od 28. januara na AMC kanalu Melody Premijere sa Roterdamskog filmskog festivala u Beogradu, Subotici i Nišu Sundance Sundance: 10 filmova vrednih pažnje