Interstellar
KULTURA · film/TV

Koliko god Kristofer Nolan želeo da se referiše na klasike tipa „Odiseja 2001‟ Kjubrika ili „Put u svemir‟ Kaufmana, neminovno izvorište za „Interstellar‟ leži u manje kul filmovima „2010‟ Pitera Hajmsa i „Kontakt‟ Roberta Zemekisa.

Nolan je poznat kao hladan i proračunat ali vanserijski inteligentan reditelj koji se ipak poprilično uklapa u novu holivudsku rutinu XXI veka.

To sve znači da u mejnstrim filmu više ne možemo da vidimo psihodelični onirizam i hipi fantazmagoriju kraja šezdesetih (Kjubrik) već hladno i matematički racionalan film čistog narativa i motivacije uz tipično nolanovsko odsustvo suštinskog sukoba.

Tematika umiranja Zemlje i mogućeg preseljenja čovečanstva u druge svetove nije nova ni originalna ideja, kao ni sagledavanje vanzemaljskog entiteta kao nedokučivog. Savremena tendencija SF žanra da vanzemaljce uglavnom gledamo preko nišana kao osvajače, uklapa se u geopolitičko stanje postmodernog hladnog rata, dok Nolanov film duguje Karlu Saganu i Arturu Klarku uz tipično hokinsovsko poigravanje antropološkim paradigmama religije i ateizma.

U ovom filmu nepoznati i svakako enigmatični entitet olakšava posrnulom ljudskom rodu mogućnost rešavanja problema, međutim, džoker Interstellara je Ajnštajn i visoka matematika relativnosti vremena i isto tako ljudskog života u ambivalentnim težnjama ka bližnjima ili ka beskraju. Ovi egzistencijalni (ponekad mizantropsko sartrovski) motivi se gotovo savršeno uklapaju u ideju bića koja svet sagledavaju u pet dimenzija nemajući nikakvu pretpostavku o našim sitnoposedničkim i taštim dušama.

Glumački, Metju Mekonahi, Met Dejmon i En Hatavej su više deo nekog tajnog dijaloga između Joneska i Beketa, dok su Majkl Kejn i Džesika Čestejn utemeljeni u romantičnom kaprijanskom racionalizmu.

Iako je Nolan poznat kao čovek bez humora i svedenih emocija, Interstellar ima dve malecke emotivne katarze koje su prekrivene ćebićima konsekventnog racija, ali zasijaju da bi pokazale ono malo duše. U tom smislu, Interstellar jeste poprilično bizaran blokbaster za epohu, ali i zabavan, predugi film o smislu egzistencije i svim stranputicama i nedoumicama pitanja „biti čovek”.

Najkraći dan Filmski konkurs na temu „Najkraći dan“ Hektor u potrazi za srećom Filmska recenzija: Hektor u potrazi za srećom Top Gun - nekad i sad Nekad i sad: Ekipa sa snimanja filma „Top Gun“ LO old skool 01 Nezaboravni TV junaci naših detinjstava ·