Krive su zvezde
KULTURA · film/TV

Opšte je poznato za sve koji se bave ozbiljnom umetnošću da treba izbegavati decu, životinje i bolest jer su ove teme pogodno tlo za vrhunsku emotivnu manipulaciju. Iz nekog razloga, publika voli da gleda ovakve filmove pronalazeći sušto potrebnu katarzu ili, srpski rečeno, pročišćenje u odnosu na lične probleme.

Postoji čak i izvanredan monolog Roberta Daunija Mlađeg u filmu Tropska oluja u kojem se poentira da su svi Oskari otišli u ruke glumaca koji su igrali poluretardirane likove a nikad onima koji su igrali na kartu potpune retardiranosti. Problem dece i tinejdžera obolelih od tako devastirajuće bolesti kao što je rak jeste naša tragična i dramatična realnost i eto povoda za neobičnu priču o ljubavi dvoje tinejdžera u krajnje bizarnim okolnostima.

Staviti bolest u oblandu lakog cinizma ili dirljive ironije nije najveći trik na svetu, ali je imao poprilično uspeha (50/50 sa Džozefom Gordonom Luitom i Setom Roganom) u izbegavanju klizišta ka obaveznoj sentimentalnosti i patosu. Kako se radi o neverovatno uspešnoj knjizi a onda i filmu, Krive su zvezde, treba ih pozicionirati kao kopile epohe jednog ciničnog vremena hipokrizije emocija i empatije gde se rađa romantična priča gde joj mesto nije i koja funkcioniše samo na jednom jedinom nivou, međutim, bez ikakve potrebe za mistifikacijom. U stvari, ovaj film zaista manipuliše, ali iz nekog začudnog razloga i funkcioniše.

Automatski nacrt Pogledajte trejler filma „Kako se rešiti šefa 2″ Kad se ljubav rodi na malom ekranu Velike ljubavi na velikom ekranu Festival holandskog filma Festival holandskog filma Walking on Sunshine U bioskopima: „Walking on Sunshine“ · ·