Mali Budo
KULTURA · film/TV

Kvalitetne domaće komedije su poslednjih godina prava retkost, pa će početak bioskopskog pohoda „Malog Buda“ obradovati sve one željne dobrog repertoarskog filma. Svima će nam prijati da na sat i po vremena, u mraku bioskopske sale, zaboravimo na probleme i slatko se nasmejemo.

Svaki žanr prestavlja izazov za sebe, ali je, ipak, najteže napraviti dobru komediju. Tradicija ovog žanra u Srbiji postoji, mada je tek Dragojević, početkom devedesetih, uspeo da u prvim Anđelima spoji komercijalnost, autorski pečat i kvalitet. Mali Budo, dvadeset i kusur godina kasnije, pokušava da uradi istu stvar. Većina novijih domaćih filmova namenjena je užem krugu poštovalaca, onima koji vole art-house i/ili filmske festivale. U toj ponudi ima dobrih, vrlo dobrih pa čak i odličnih naslova, ali nije realno očekivati od njih da budu bioskopski hitovi. Za razliku od, na primer, prvih filmova Maje Miloš ili Mladena Đorđevića, debi Danila Bećkovića je namenjen najširim masama i pretenduje na veliku gledanost, populistički pristup je očigledan. Istovremeno, u pitanju je ostvarenje koje odiše filmskom pismenošću i kompetentnošću izrade. Dobar spoj, zar ne?

Bećković je na raspolaganu imao ograničen budžet, ali ga to nije sprečilo da svoju viziju sprovede u delo. Humor Malog Buda je neretko crno-humoran, na ivici groteske, ali se veoma pazilo da se ne sklizne u vulgarnost vulgarnosti radi, izbegnuti su jeftini komični efekti. Scenario koji potpisuju Bećković i Dimitrije Vojnov je zdravo vrcav i inteligentan, predstavlja odličnu podlogu za glumačke kreacije. Petar Strugar, poznat iz dva dela Montevidea, tumači Buda iz naslova, crnogorskog đetića koga otac šalje u Beograd kako bi ga spasao od krvne osvete. Umesto da krene linijom manjeg otpora i, uz manje varijacije, reciklira Mošu iz Montevidea, Strugar pokazuje svoj glumački raspon i stvara sasvim novi lik. Njegov Buda je istovremeno iritantan i neodoljiv, ne možete da se odlučite da li da ga ošamarite ili zagrlite – sve to ga čini savršenim za glavnog junaka jedne komedije. Sergej Trifunović, posle poduže pauze, konačno nije na auto-pilotu, već vidno uživa u ulozi i ne propušta priliku da pokaže kvalitete zbog kojih je postao zvezda. Ostatak glumačke ekipe je takođe na visini zadatka, slabe karike nema, tako da je film je krcat upečatljivim i svrsishodnim minijaturama.

Mali Budo vraća veru u domaći repertoarski film, a ujedno predstavlja i povratak srpske komedije na veliko platno. Gledaoci su, nije tajna, u poslednje vreme okrenuli leđa domaćem filmu. Izuzetka ima, ali, u načelu, naši filmovi slabo prolaze na blagajnama. Razloga za to ima više. Naravno, nije tajna da je kriza sve veća i da je sve teže odvojiti novac za bioskopsku ulaznicu. Umesto da odu u bioskop, mnogi će sačekati da neko piratizuje film i ponudi ga za džabe na internetu. Ovakvo ponašanje nije teško razumeti, ali, sa druge strane, takve gledalačke navike krnje filmsko uživanje. Postoje filmovi koji su pravljeni da budu gledani na velikom platnu, uz kokice, u krcatoj bioskopskoj sali. Mali Budo je upravo film te vrste. Ako želite da ga iskusite kako treba – morate otići u bioskop. Nećete zažaliti. Na film poput ovog dugo smo čekali.

Najbolji špijunski filmovi 10 najboljih špijunskih filmova If I Stay Fenomen “weeper” filmova: Ako krene jedna suza, krenuće ih sto Utopia Prikaz TV serije: „Utopija“ – od heroja do slabića "Povratak u Oz" Recenzija filma: „Povratak u Oz“ · ·