Film "Matori žigolo"
KULTURA · film/TV

Tolerišete li derivativnost kada su u pitanju umetnost i popularna kultura kao njeno umivenije lice? To je pitanje koje u slučaju doživljaja „Matorog žigola“ može poslužiti kao lakmus-papir za sva dalja vaganja i finese u priči o ovom izuzetno derivativnom filmu, koji je, to mora biti naglašeno već sada, prijatan za gledanje.

Ovo je Turturru već peta dugometražna igrana režija, ali, sva je prilika da će on i posle ovog sasvim korektnog i upotrebljivog filma ostati prepoznavan najpre kao sjajan glumac i vrhunski epizodista, vazda na razmeđi indie/umetničkog i prvoligaškog/studijskog filma. U Matorom žigolu Turturro se odlučio za prilično svedenu priču, blago komično intoniranu komediju naravi o tihom i usamljenom knjižaru i cvećaru koji na nagovor prijatelja u zrelim godinama postaje žigolo skuplje klase.

Problem sa Matorim žigolom nastaje već tu, na planu samog sinopsisa; naime, kao dan je jasno da osnovna potka priče ovog filma neodoljivo podseća na izvrsnu, skoru i na pravdi Boga ugašenu HBO seriju Hung (Obdaren) sa Thomasom Janeom. Međutim, čini se da Turturro ne mari preterano za prebrzo i prelako upadljivu sličnost sa tako skorim uzorom, te svog Matorog žigola tera dalje put filma koji bi neoprezniji gledaoci lako mogli pomešati i sa nekim od bočnijih naslova iz autorskog opusa Woodyja Allena. Koji, da stvar bude još ogoljenija, i glumi važnu ulogu u Matorom žigolu, i to u svom prepoznatljivom maniru.

Dosta toga  što prepoznajemo kao suštinski sastojak Allenove autorske poetike je tako lako detektovati u Matorom žigolu – motiv krize identiteta, jevrejski štih, naglašeno verbalizovani pristup, objektivizacija Njujorka, smooth jazz i starovremenski hitovi kao muzička pratnja, dosta poznatih glumačkih lica, lakoća prelaska iz drame u komediju i nazad…. Osim što bi Matori žigolo usled svoje tako upadljive derivativne suštine lako mogao biti i film koji u scenarističko-rediteljskom smislu potpisuje upravo Allen, tu povodima za priču o datosti kao polaznoj osnovi, ali i korenskom nedostatku ovog filma nije kraj, jer dobar deo glumačkog ansambla (Allen, Sharon Stone, Sofia Vergara) u vidu svojevrsnog miraza u film unosi svoje prepoznatljive pojave, odnosno tipske glumačke kreacije.

Ipak, uz sve pomenuto, Matori žigolo zavređuje preporuku, prvenstveno na račun ipak dovoljno očitanog šarma, sveopšte dobronamernosti, prijatne minutaže (90 minuta), lakoće u naraciji i neusiljenosti kao šireg okvira. Sve da ih i označimo kao ostvarenja sredine puta, filmovi koji se obraćaju srednjačkom ukusu, čini se da upravo takvih ostvarenja možda i najviše manjka u ovdašnjoj aktuelnoj filmsko-bioskopskoj ponudi. Što onda već znači puno.

Pogledajte trejler za "Tusk" novi film Kevina Smitha Pogledajte trejler za „Tusk“ novi film Kevina Smitha Slučajno zajedno Filmska recenzija: Slučajno zajedno Levijatan Festival evropskog filma Palić: Zabeleške jednog davno izujedanog filmofila Automatski nacrt Prvi trejler za „Mad Max: Fury Road“ – pogledajte · · · ·