NEPOSLUSNI pic06
KULTURA · film/TV

U petak uveče oko dve stotine samoorganizovanih ljubitelja filma u sklopu šire akcije bunta protiv divljačke eutanazije ponajpre beogradske bioskopske mreže na prepad je zauzelo pokojni bioskop „Zvezda“. Te večeri je beogradskoj i u Beogradu zatečenoj publici napokon prikazan film „Neposlušni“ autorke Mine Đukić, a policija je, kako javljaju, već narednog dana reagovala na ovu, nazovimo je tako, kontrakulturnu misiju. Daće Bog, biće prilike da uskoro ovde prozborimo koju i o ovoj prekopotrebnoj akciji i dokazu i dalje živuće preduzimljivosti probranih, ali zasad evo prikaza „Neposlušni“.

Neposlušni baštine dobar deo stilema i konvencija upravo indie filma često poistovećivanog sa festivalom Sundance, gde je prošle zime i premijerno prikazan. S tim da već sada, u uvodu priče o kvalitetu ovog ostvarenja, mora biti istaknuto da Mina Đukić ipak radije gravitira ka francuskim indie/arthouse uzorima nego ka američkoj ispostavi tog filmskog soja.

U tom smislu već Neposlušni su pun pogodak. Naravno, u viđenju onih kojima taj izraz nije stran i neprivlačan. Neposlušni, narativno prilično svedeni na povest o nekoliko letnjih dana dvoje mladih i u međuvremenu udaljenih, koji će tom prilikom morati da se pozabave sa pitanjima užasa i jada prokrastinacije i osetnijih duševnih potresa, u dobroj meri počiva na atmosferi i stilskom izrazu. A tu se debitantskom dugometražnom igranom filmu Mine Đukić gotovo ništa značajnije nema zameriti. Autorka je stvorila zavodljivu atmosferu zapitanosti i začudnosti u fotografski i upečatljivom okruženju bačke provincije (zasluge ovde idu na račun majstorsake fotografije Đorđa Arambašića), pritom uspevši i da na ubedljiv i filmski efektan i ekonomičan način prilično nefilmična duševna stanja poput manične depresije, ali i da uhvati ton introvertističke kontemplativnosti nad smislom života u kome slabo da išta istinski zavisi od onih kojima je dato da te živote krckaju kako znaju i umeju.

Ako se prenaglašavanje indie identiteta i ishodišta u, recimo, prvih petaestak minuta filma posmatra kao neizbežan danak neiskustvu i krštenici, Neposlušni, ukupno uzev, biva odličan film sa dosta argumenata na svojoj strani – Mina Đukić je izbegla sve zamke hiperestetizacije i vešto je artikulisala priču sa namerno malo spoljašnjih događaja u povest o odocneloj evoluciji jednog višedecenijskog i višeznačnog odnosa dvoje mladih, suzdržana ekspesija Mladena Sovilja potpuno je komplementarna ciljano prenaglašenoj glumačkoj igri Hane Selimović, maleni Danijel Sike je takođe ostvario odličnu ulogu, a stari šlageri i pojava Minje Subote u „ulozi“ vodiča kroz ovo zakasnelo odrastanje stoji u skladu sa tkivom osnovne potke i tonom filma i ostavlja utisak detaljno smišljenog i u delo brižljivo sprovedenog višeg koncepta.

Ovim svojim prvim igranim filmom Mina Đukić čini dosta toga dobrog na više frontova – doprinosi uverenju o sve ozbiljnijim ambicijama i uočljivijim kvalitetima mladog i/ili mlađeg srpskog filma, predstavlja i argument u prilog tezi o uspelim radovima ovdašnjih rediteljki, a podseća i, uz Lav Hantera, podseća da su indie film i prateća mu estetika (pa i nekakva ideologija) i u Srbiji ipak mogući. Ali, na prvom mestu ovo je pismen i autentičan filmski poziv da savako od gledalaca preispita vlastito poimanje, varijetete i mogućnosti neposlušnosti.

Neposlušni će u sklopu predstojećeg Festivala autorskog filma imati nekoliko projekcija:

26.11. I 13.30h Dom omladine
28.11. I 19.30h Dom omladine
01.12. I 19.00h Dom kulture Studentski grad
01.12. I 19.00h Bioskop Fontana
03.11. I 21.30h Dvorana Kulturnog centra

 

Sandy Powell je obukla novu Pepeljugu Sandy Powell je obukla novu Pepeljugu Najbolje glumačke transformacije Magična šminka, magičan talenat: Najbolje glumačke transformacije Interstellar Filmska recenzija: „Interstellar“ Najbolji Sf filmovi 21. veka Najbolji naučnofantastični filmovi 21. veka · ·