Odmiranje
KULTURA · film/TV

„Odumiranje“, drugi dugometražni igrani film u rediteljskom opusu još uvek mladog Miloša Pušića, nije film bez mane, ali jeste film koji svakako pleni i ima moć da poneke od nas i zatekne ozbiljnošću, kojom se u tom slučaju pristupilo i odabranoj temi i sveukupnom transponovanju poznatog pozorišnog komada iz pera Dušana Spasojevića (ovde i scenariste) u filmski medij.

Srećom po sam film, pomenuta ozbiljnost nije ozbiljnost čija se prednost ogleda isključivo unutar tužnog srpskog filmskog konteksta, već je reč o promišljenosti koja određuje svaki aspekt ovog ostvarenja i koja za krajnji ishod ima zaokružen film.

Naoko gledano, ključni motiv Odumiranja jeste propast sela, ali Spasojević i Pušić ovde iznalaze i prostora i umeća da polazni okvir preinače u širu sliku, te priča o mladom Janku koji se iz velikog grada vraća u rodno planinsko selo kako bi prodao očevinu i pronašao novac za odlazak u pečalbu izrasta u širu sliku sa jasnom i ovde dovoljno uverljivo obrađenom tezom o odumiranju topline u odnosima među i najbližima. Narečena toplina, naravno, ponajpre i u Srbiji jeste konstrukt, tek deo samodopadljivog folklora kojim vidamo stvarne rane i kojim se preporučujemo čitavom belom svetu. Upravo onom ka kojem, nepromišljeno i prkosno, hrli Janko, rešen da na tom putu poništi i sebe i dobar deo suštine odnosa građenih niz godina unazad.

Odumiranje je film koji prvenstveno nose prilično ubedljiva drama zlosrećnih junaka i nesumnjivo kultivisan izraz. Fotografija je blago snolika, Pušićeva režija diskretna i prikladna, a film će mnogi zacelo ponajpre pamtiti po nizu zrelih glumačkih ostvarenja (u prvom redu to se odnosi na Borisa Isakovića, te na Daru Džokić i mlađanu Milicu Janevski). Što se pominjanih mana tiče, tu u oči najpre upada glumačka nedostatnost Branislava Trifunovića u ionako nezahvalnoj ulozi pasiviziranog, a pritajeno histerično-haotičnog glavnog junaka, te upadljivi šavovi između osnovnog toka i tona priče i (reklo bi se) nužnih humorističnih pasaža, za koje je bio zadužen neizbežni Emir Hadžihafizbegović, kao i činjenica da su autori u, recimo, par mahova previše nagazili notu koja se tiče folklorizma.

Uprkos tome, Odumiranje svakako spada u sam vrh ovdašnje filmske produkcije u poslednjih nekoliko godina i predstavlja skladan nastavak tema kojima se Pušić bavio u debitantskom ostvarenju (Jesen u mojoj ulici), dajući pažljivim gledaocima dovoljno zauzvrat – film sa rezonom i razlogom postojanja, dosta argumentata za tezu kojom film barata i na kojoj i počiva i, što je daleko najvažnije, iskrenu emociju.

Josh Brolin Grad greha Top 5: Knjige koje ćemo uskoro gledati u bioskopu Wolf of Wall Street DiKaprio i Skorseze sarađuju po peti put u „Vuku sa Vol strita“ Operacija: Čuvari nasleđa Prvi trejler za film „Operacija: Čuvari nasleđa“ Neposlušni Film Mine Đukić „Neposlušni“ na čuvenom Sandens festivalu ·