Ona
KULTURA · film/TV

Potpisnik ovog i narednih redova u ovom prikazu nedavno je reprizirao Flešdens i tom prilikom utvrdio ono što mu je davnih dana, kanda, ispred nosa promaklo – da je Flešdens, slično kao i, recimo, Lepotica u ružičastom, prilično depresivna priča o brojnim teškoćama prevazilaženja klasnih razlika. A taj motiv, čini se, ključni je i u postavci najnovijeg filma Spikea Jonzea – futurističke melodrame Ona.

Naravno, očigledniji socijalni okvir, taj golemi nesklad između ekonomski spokojnijih i onih na tom planu manje srećnih i opuštenih u ostvarenju Ona postavljen je i izražen na drugačiji način, mada se dosta toga u osnovi priče i zapleta svodi na isto. Naime, Ona je priča o evoluciji ljubavne veze između melanholičnog raspuštenika (koji za život zarađuje pišući emotivna pisma u ime onih koji tome i nisu baš vični ili nemaju vremena za to) i savršene žene za njega, slučajno oličene u vidu operativnog sistema, čije se svest i ličnost, doduše, razvijaju tokom upotrebe/zbližavanja sa vlasnikom. Zvuči mnogo komplikovanije nego što to zbilja jeste, jer svedena na suštinu i ono što Jonze, kao scenarista i reditelj, nastoji da predoči gledaocima, Ona je sasvim starostavna ljubavna priča o ukletim ljubavnicima, odnosno, o zanesenim srcima protiv kojih delaju i okruženje i fatum.

Slično ostvarenju Plavo je najtoplija boja (takođe, odskora prisutno u ponudi ovdašnjih bioskopa), Ona ukazuje na očigledno, ali uglavnom prećutano – i atipčne ljubavne veze nailaze na slična iskušenja kao i one tradicionalistički ustrojene, te i u ovom emotivnom odnosu između samotnjaka bez pravih reči da iskaže svoj jad i teskobu i kompujterske aplikacije (maestralno predstavljane glasom Scarlett Johansson)  primećujemo sukob volja i različitih gledanja na stvari, uz osvrt na pitanja monogamije, iskrenosti, vernosti, predanosti i izgleda da ono što posmatramo kao u tom trenutku nužno izdrži i test retko kada naklonjenog vremena.

Spike Jonze je ovu, dakle, prilično tradicionalnu priču izmestio u nedefinisanu, mada, po svemu sudeći blisku budućnost, a tipska postavka znana kao ‘boy meets girl…‘ oneobičena je nekolicinom intrigantnih perifernih rešenja – za muzički skor i zvučnu sliku pobrinuli su se Arcade Fire, za eteričnu fotografiju zaslužan je Hoyte Van Hoytema, a blago retro kostimi nekima će možda (sa povodom) zaličiti na rešenja mlađih srpskih dizajnera sa početka ovog veka.

Ako se tome doda znalački zauzdani glumački instinkt Joaquina Phoenixa i vešto izbalansirana i upotrebljena atmosfera sete sa osmehom, koja čini da je opravdano slutiti i srećan kraj, stiže se do suda koji veli da je Ona odličan film sa tek par slabih tačaka (nešto kolebanja u samoj završnici i donekle u priču neutemeljen lik koji tumači Amy Adams). Tako smo na kraju priče umesto vickastog hipsterskog prenemaganja dobili bezmalo remek-delo i nepatvorenu priču o ljubavi i samoći kao neizbežnim graničnicima egzistencije ubedljive većine nas koji trenutno hodimo Zemljom.

Radical Democracy Radical Democracy: European Video Challenge 2014 Noje U bioskopima: „Noje“ Poznati ljubitelji seksa 10 čuvenih zavisnika od seksa u popularnoj kulturi Casablanca Najglamurozniji restorani na filmu · · · ·