Star Wars
KULTURA · film/TV

Nastavci voljenih filmova se uvek iščekuju sa radošću i strepnjom. Kada nešto volite, želite još. To je ljudski. S druge strane, retko kada se dogodi da nastavak po kvalitetu uspe da se približi izvorniku. Razočaranja su česta, bolna. Srećom, sedma epizoda „Zvezdanih ratova“ isporučuje ono što smo od nje očekivali, pa još malo preko toga.

Epizode četiri, pet i šest su možda i najvoljeniji filmovi ikada snimljeni, trilogija uz koju su mnogi odrasli, nedostižan uzor za sve one koji žele da naprave komunikativan i porodično orijentisanu naučnofantastični film. Lucasovim prednastavci (1999-2005) bili su bleštavi filmovi bez duše, nisu zadovoljili.

U tom kontekstu, epizoda sedam je očekivana sa velikom podozrenjem, tim pre što je serijal preuzeo studio Dizni kome je, nije tajna, primarni cilj zgrtanje novca. Sada, kada je Buđenje sile konačno stiglo u domaće i svetske bioskope, ispostavilo se da su strepnje neosnovane. Naši dragi Zvezdani ratovi su, ipak, u sigurnim rukama. Paradoksalno, bilo je nephodno da se Lucas povuče kako bi se serijal povratio nekadašnju razigranost i kvalitet.

J.J. Abrams je pre šest godina udahnuo novi život Zvezdanim stazama, a sada je to isto postigao i sa Zvezdanim ratovima. Film uspeva da dostigne štimung najvoljenijih filmova iz serijala – avanture i akcije ne manjka, s tim da su ovoga puta specijalni efekti perfektni. Buđenje sile je veliki i lep film, u tehničkom pogledu besprekoran. Zaista je greh ne pogledati ga na velikom platnu. Naravno, sve to ne bi mnogo značilo da nema likova za pamćenje, likova koje ćemo voleti, sa kojima ćemo se identifikovati, ali i onih koje ćemo mrzeti, negativaca „većih od života“. Britanka Daisy Ridley je pravo otkrovenje. Njena Rey pleni svaki put kada se pojavi. Od veterana, Harrison Ford je, očekivano, dobio najviše prostora, a uz to mu je pripalo centralno mesto u ključnoj sceni u filmu.

Što se scenarija tiče, nije sporno da su Lawrence Kasdan, Michael Arndt i Abrams isnpirisali Novom nadom. Zapravo, moga bi se čak izneti tvrdnja da je Buđenje sile svojevrsna prerada epizode četiri. Mnoge paralele se mogu povući između ova dva filma, a u drugoj polovini se da uočiti i poneka pozajmica iz Povratka džedaja. Srećom, to ne smeta, bar ne previše. Zvezdani ratovi su, ne zaboravimo to, svemirska opera, pa je ponavljanje obrazaca očekivano, čak neizbežno. Kao uvodni deo nove trilogije, Buđenje sile je odličan kamen temeljac za ono što sledi. Takođe, ne treba izgubiti iz vida da je epizoda sedam proizvod holivudske mašinerije. Skrojena je tako kako bi se ljudi namamili u bioskop. A opet, u pitanju je čedo ljubavi. To se vidi i oseća. Kreativci koji su odrasli gledajući Zvezdane ratove sada su odrasli i stali iza kamere. Sila je još jednom probuđena i sve je u redu u univerzumu – pa makar samo tokom onih dva i kusur sata provedenih u bioskopu.

Trči zeko trči Najkraći dan: Događaj koji slavi kratkometražni film American Psycho 10 najbrutalnijih scena iz poznatih filmova Star Trek Pogledajte trejler za „Star Trek Beyond“ Tri nove serije TV preporuke: “The Man in the High Castle”, “London Spy” & “Krv i znoj”