Filmske knjige
KULTURA · knjige

Opšte je poznato da je voljeni/prokazani/enigmatični…Maršal izrazito voleo film (najposle i jedan film „Cinema Komunisto“, dobrim delom svedoči o tome). E, upravo o filmomaniji, toj katkad i mahnitoj potrebi za uživanjem u filmovima govori raznorodna filmsko-knjiška trojka o kojoj će u narednih nekolko hiljada karaktera biti reč.

Filmski klub Dejvida Gilmura (prevela Milica Kecojević, objavila kuća Dereta) očito je (osim autobiografskim stavkama) nastala i nadahnuta nepravaziđenom knjigom Zen i umetnost održavanja motocikla Roberta Pirsiga (pre desetak leta prevedena i objavljena i kod nas), i premda joj nedostaje intelektualizma i transcendentalne lepote i sveobuhvatnosti uzora, svakako predstavlja i zanimljivo i značajno izdanje. Filmski klub počiva na važnoj epizodi iz života autora, inače, dokumentariste i filmskog kritičara – Gilmur je, naime, pristao da dopusti sinu, nesnađenom tinejdžeru, da napusti srednju školu, ali pod uslovom da u periodu koji sledi svake sedmice zajedno pogledaju po tri filmska klasika po očevom izboru i popričaju o pogledanom. Otud i odrednica „priča o ocu i sinu u 117 filmova“ na naslovnici, a otud i zgodan spoj intimističkog, dokumentaristuičkog i filmofilmskog među koricama ove knjige. Sa stavovima i sudovima iznetim u ovoj knjizi i lako i delotvorno je sporiti se, ali ovo izdanje samo po sebi predstavlja bitan doprinos pojašnjenju filmofilije u to ne toliko neupućenim očima i umovima.

Još više filofilmske strasti zatičemo u vrlo dobroj i intrigantnoj dokumentarističkoj prozi Produkcija: Kim Džong Il Pola Fišera (preveo Nenad Dropulić, objavila Laguna), koja detaljno prati i rasopliće čuvenu pop-kulturnu epizodu o otmici nekada slavnog filmskog i bračnog južnokorejskog para od strane severnokorejskog diktatora. Ako se izuzmu povremeni a nimalo iznenađujući naleti zapadnjačkih ideoloških simplifikacija, Produkcija: Kim Džong Il nudi pregršt povoda za otvorene pohvale – pripovedanje je izrazito ritmično, već na prvim stranicama primetne su autorova briga za detalj i verziranost, Fišer zbilja vešto mapira događaje, uvodi nove aktere i pruža širi (društveno-ideološko-političko-filmofilmski) kontekst, a pleni i opšti dobronamerni duh. Ipak, prvenstveno treba ukazati na Fišerovu umešnost da na planu (dokumentarstičke) književnosti pronađe efektan i čitaocima privlačan ekvivalent uzbudljivosti filmske naracije.

Filmus Slobodana Šijana (objavio Službeni glasnik) predstavlja, pak, hronološki i tematski disperzivan zbir autorovih zapisa o filmu, filmofiliji, srpskom filmu i značajnim i skrajnutim pregaocima unutar ovdašnjeg poimanja kinematografije. Šijan film voli, filmofilmske strasti dobro oseća i razume, to brzo postaje jasno, a najuspelija poglavlja bivaju ona u kojima mu polazi za rukom da uspostavi elegantan sklad između faktografije, ličnih reminiscencija i ukazivanja na značaj tih stavki i tih heroja srpskog filmofilmskog kutka planete (ovo se ponajpre odnosi na poglavlja o Vukici Đilas, Bošku Tokinu i Branku Vučićeviću). Šijan utisak donekle kvari povremenim naletima ličnih animoziteta, bez čega bi ovo zanimljivo izdanje svakako moglo, a na planu povoda za pohvale bez razmišljanja treba istaći i vanredno uspeo i ambiciozan dizajn ovog izdanja.

Ivana Lukić "Ne pitaj me kako sam" Knjiga „(Ne) pitaj me kako sam“ Ivane Lukić dobitnik je Nagrade Politikinog Zabavnika Ninova nagrada “Islednik” Dragana Velikića – dobitnik Ninove nagrade za 2015. godinu Klaudio Magris Italijanski pisac Klaudio Magris u Beogradu Bekim Sejranović Bekim Sejranović u Beogradu!