Fotografisanje na koncertu
U VAZDUHU · pop trash

Iz jednog od udžbenika engleskog jezika za naše srednje škole uz šaljivo-benevolentni kulturrasistički ton možete naučiti zašto pripadnici određenjih nacija zapravo putuju; Nemci tako putuju da bi proverili tačnost svojih vodiča, Japanci da bi se fotografisali ispred raznih znamenitosti, a Amerikanci da bi pribavili dokaz da su bili na određenom mestu. Imajući u vidu pošast koja poduže vreme hara koncertima i kod nas, deluje da postoji krupna sličnost između Japanaca, Amerikanaca i dobrog dela građanki i građana Srbije. Jer, jedan od tačnih odgovora na pitanje „Zašto mnogi ovdašnjih idu na koncerte?“ svakako bi glasio „Da bi fotografisali“.

Zapravo, da bi fotografisali većim delom, ako ne i čitavim tokom koncerta. Nimalo iznanađujuće, isto to (stotine i stotine visoko izdignutih mobilnih telefona različitih marki, gabarita i mogućnosti izdignutih iznad glave i uperenih ka bini) zbilo i tokom skorašnje Morrisseyjeve vizite Beogradu. Iako poznat kao zahtevan izvođač, izvođač koji svako malo ume da burno odreaguje pa i napusti binu zbog ovoga ili onoga, SPM nije javno protestvovao. A nije da nije imao (krupnih) povoda, i nije da ne bi bio potpuno u pravu.

Recimo, tokom onog donekle zbunjujućeg koncerta u Sava Centru, Sinead O’Connor je usred onih silnih promena i štelovanja, činilo se, beskrajnog niza gitara posle ama baš svake pesme stizala i da uputi obezbeđenje da ukori i pripreti onima koji snimaju njen nastup. Takođe u Beogradu Hugh Laurie je srdito dobacio tim samozvanim snimačima „Odlično. Imaćete šta da gledate kad se vratite s koncerta“. A Jack White je daleko rigidniji po tom pitanju – neovlašćeno fotografisanje njegovih nastupa je zabranjeno i čitava svita ljudi se stara za umetnikov kakak-takav spokoj na bini.

Kate Bush, pak, morala je da ovog proleća da preklinje posetioce njenih povratničkih koncerata da ne koriste svoje vajne i sve naprednije mobitele i tablete, pravdajući da „želi da ostvari kontakt sa njima kao publikom“ (u tom smislu cenjena i jedinstvena Lady Bush je sasvim nenadano došla u analogiju sa novosadskom patriotskom pesnikinjom Rankom Srdić koja je onomad tokom prela/koncerta u banjalučkom Boriku pozvala redare da upale svetla pa „da se gledamo u oči, kao ljudi, jer mnogo smo se uželeli“, a o tom i sličnim sumanutim sinhronicitetima možda ćemo više ovde nekom drugom prilikom). Jer, ako ćemo da se, gledajući oči u oči, da jednim drugima zborimo samo golu istinu u oči, u priči o tom neupitnom teroru neprekidnog fotografisanja/snimanja koncerta prvenstveno se radi o tek nekoliko krupnih stvari – elementarnoj nepristojnosti, sebičluku i drskosti, obesmišljavanju biti koncerta, nerezonskom strahu od zaborava, kao i golemom strahu od autentičnosti izvesnog doživljaja kao takvog, nedostatku fokusa na samoizabrani sadržaj, pa i otvorenom nepoštovanju i prema toj tzv. koncertnoj sabraći i prema izvođačima.

Naravno, svaka se voda da dodatno mutiti, možemo relativizovati očigledni užas te gadne navike, usled koje stradaju i i oni toj pasiji neskloni, a koji su takođe platili (skupe) novce da budu tu i dožive to nešto što smatraju posebnim, možemo se vajkati pa reći da je daleko lakše soliti pamet i lupati čvrge nego odoleti tom izazovu, ali, kad se stvari svedu na suštinu, to jeste endemska nepodobština koja iznova i iznova testira trpeljivost onih drugomislećih. Koji bi onda, kanda, trebalo, da u konkretnom trenutku kada koncert nekoga koga vole i poštuju prate preko ruku i kroz objektive tih neutaživo-nezaustavljivih lovaca na digitalne uspomene  tu svoju teoretsku toleranciju trebalo da stave na ozbiljnu kušnju, sve mantrajući da ista ta tolerancija dobrim delom počiva na mazohizmu.

Jeste didaktično, ali, braće i sestro po želji za koncertnom ugođajem, što je mnogo, mnogo je. Fotografije, dokazali su stručni, zatupljuju, a najposle trebalo bi nešto i samo da doživimo. Ušima i očima. I vi i mi, gedžetima i škljocanjem neopterećena zakerala.

Najbolji scenski kostimi u 2014. Najbolji scenski kostimi u 2014. Šta slavni poklanjaju svojim dragim Šta bogati poklanjaju jedni drugima benicio cameron woody Nepoznati skandali poznatih ličnosti Ti samo budi lepa Muzičari i manekenke: Ti samo budi lepa · ·