Boris Kocis 2
U VAZDUHU · intervju

Mlada umetnica Gala Čaki bila je član žirija za našeg predstavnika na ovogodišnjem Bijenalu umetnosti u Veneciji, čekaju je samostalne izložbe u Pekingu i Londonu, kao i otvaranje prvog simpozijuma savremene umetnosti čiji je ova umetnica organizator kako bi promovisala druge mlade stvaraoce iz naše zemlje i spojila ih s kolekcionarima iz sveta. Njena dela obišla su ceo svet, a o svojoj umetnosti priča za City Magazine.

Piše: Ana Rusanov Vračević
Foto: Boris Kocis

Kako biste opisali svoju umetnost, šta je u vašem fokusu kad stvarate, u čemu pronalazite inspiraciju za svoj rad?

Moje likovno stvaralaštvo jeste kretanje ka sebi, kao ka konačnom cilju. Samo kretanje je omogućeno kroz odnose s ljudima. Ljudi, tačnije emocije koje uspostavljam s njima, suština su mog bića. Utkati celu sebe, svoje emocije u sliku, jeste moj način izražavanja.

Koje tehnike i forme najviše primenjujete u svojim delima?

Igram se sa svim tehnikama i formama, jer je igra ta u kojoj uspostavljam slobodu izražaja. Najčešće koristim platna velikog formata, jer su za mene izazovna zbog likovnih problema koje povlače sa sobom. Crtež je uvek dominantan, posebno crtež ugljem, jer najtačnije izražava moju ličnost.

Koliko doživljaj umetnosti zavisi od zemlje, odnosno kulture u kojoj izlažete? Da li umetnost govori univerzalnim jezikom?

Umetnost je univerzalna, a samo moje izlaganje u raznim zemljama i prihvatanje od različitih kultura govori nam koliko je lep jezik slikarstva. Meni su samo ljudi važni, zemlje su mi skoro sve slične, izuzev ostrvskih, gde osećam enormne energije za stvaranjem.

Šta je u vašoj karijeri za sada najvažniji momenat, koji je vaš najveći uspeh?

Svi elementi gradnje su važni, no upornost i vera u svoj rad su najvažniji elementi, bez kojih tkanje mene kao stvaraoca ne bi bilo moguće. Osećam da moje vreme i moj pravi izražaj tek dolaze, to je vrlo vidljivo po pomaku koji ostvarujem u samoj slici.

Recite nam ukratko svoja iskustva sa žiriranja za izbor našeg predstavnika na Bijenalu u Veneciji.

Iskustvo je zanimljivo, jer sam bila najmlađi član žirija, jedan vid eksperimenta, do sada nisu u žiriju bili tako mladi ljudi. Naučila sam kako se piše projekat, te sam uverena da će mi to znanje koristiti u budućnosti.

Šta je najveći problem mladih umetnika u Srbiji i da li se s tim problemima suočavaju i mladi umetnici u drugim zemljama?

Hoće sve i odmah, a ne rade na sebi, ni na svom stvaralaštvu, niti da postanu ličnosti, što je krucijalno za jednog stvaraoca.

Opišite nam svoj rad na promociji naših mladih umetnika u svetu, koliko je važno da se oni povežu s galerijama, kolekcionarima…

Taj deo posla tek sam započela, sasvim spontano, kako su mi se ukazivale prilike. Nemam razvijen plan o tome, samo dobro osluškujem prilike koje mi se ukazuju i tako delam.

Imate neobično prezime. Recite nam odakle ono dolazi.

Csaky je mađarsko prezime, čiji koreni dolaze iz Budimpešte. Interesantno je da je grofica Čaki, iz redova moje loze, pomagala davno Katarini Ivanović, jednoj od naših najboljih slikarki.

Koji su vaši dalji planovi, mladi ste a izlagali ste širom sveta. Šta je sledeći korak?

Sad su mi u fokusu međunarodne izložbe u Pekingu, Nju Delhiju, Dohi i moja samostalna izložba koja je otvorena 1. avgusta u Muzeju u Portu, u Tivtu.

Naslovna fotografija - model Alvarezsaurida koji je uradio Boban Filipovic Boban Filipović: Paleoumetnik koji dinosauruse vraća u život BeFunky-collage (15) Glumci Bojan Perić i Miodrag Dragičević otkrivaju kako provode vrele letnje dane i najavljuju nove poslovne poduhvate Miha Gros Dr Miha Gros, direktor Bauhaus muzeja u Tel Avivu: 4000 zgrada Belog grada DSC_8730 Tamara Spalajković: Umetnost iz budućnosti · ·