Skoča i Beograd
U VAZDUHU · kolumna

Danas je tačno pet meseci od kad nisam sa tobom. Nikad nismo bili toliko razdvojeni. Teško mogu reći da drhtim od nostalgije, ali još teže da mi ne padneš na pamet nekoliko puta dnevno.

Priznajem da se često pitam kako si i uspevaš li da izdržiš sve šta ti rade. Znam da ti raskopavaju ulice da bi uzeli sebi pare, a ne da bi ih popravili. Zato se i pojave nove rupe samo koji dan nakon završetka radova. Znam da iz istog razloga ruše lepo, a grade ružno. Znam da će ti renovirati glavni trg godinu i po dana, jer su tako u mogućnosti. Znam da ti farbaju krstove, prave tragikomične spomenike, da te u avgustu oblače u Deda Mraza, da rade sve kako bi ukrali još i još. Ali jebeš njih! Neće još dugo biti u mogućnosti. Oni će ionako za koju godinu da završe po zatvorima i duševnim bolnicama, a ti ćeš ostati tu. O njima će u udžbenicima istorije biti tek pola pasusa, a o tebi će se pisati knjige i knjige.

Pre neki dan sam gledao prvu epizodu neke domaće serije o kojoj svi pričaju. A u poslednje vreme ne stižem ništa, ne gledam nikakve serije, posebno ne domaće. Njih u stvari uopšte ne gledam poslednjih dvadesetak godina. Ne leže mi ta deca koja se foliraju dok glume, ne verujem im ništa, nisu prirodni. Možda sam samo mator, jbg. I ovu sam mislio da ću zabataliti posle par minuta, ali nisam. Ne zato što je serija neko ludilo, nego zato što si ti u njoj. Osunčan si, obučen u farmerke i belu košulju, neupasan, imaš kosu preko jednog oka i osmeh koji zavodi i na daljinu. Samo zbog tvojih ćoškova mog života sam odgledao tu epizodu. I bilo mi je lepo.

Sada sam 8.000km daleko od tebe. Grad u kome sam je dobar tip. Skontali biste se na keca, tačno znam. Da nije tako, zar misliš da bih bio ovoliko dugo bez tebe? Ne znam kada ćemo se ti i ja videti opet. Ali kada god se to desi, hoću da budemo sami. Ja ću spakovati muziku, ti pusti neki dobar pogled i samo budi tu, na onim našim ćoškovima. Ako ih ne poruše. Mada, mi ih toliko imamo da nema teorije da se to desi. Ne kloni duhom, ne padaj u vatru, ne pizdi zbog šibicara sa štajge. Ne mogu ti uraditi ono šta su uradili Skoplju, ne tripuj se. Ti si mnogo veliki. I bre, mnogo si moj. Čini mi se da sada, kada sam ovoliko daleko od tebe, nikad nisi bio više moj.

Volim te!

Kurt Cobain (MTV Unplugged, 1993. Frank Micelotta, Getty Images) Ispovesti uživaoca pop kulture: Nirvana i ja Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Počnimo ljubav iz početka Foto: Jordan Cetanović Prozor u dvorište: Trula jabuka Queen Ispovesti uživaoca pop kulture: Fredi Merkjuri i ja · ·