cover1
PULS GRADA · destinacija

Zaboravite na neudobno spavanje u vrećama, komarce, hranu iz konzerve i kupatilo na otvorenom. Kampovanje je dobilo novi i luksuzniji oblik poznatiji kao glamping, i sigurni smo da nećete moći da mu odolite.

Iako zvanična istorija reči glamping (koja u bukvalnom prevodu znači luksuzno kampovanje) postoji tek od 2007. godine, kada se u Google pretraživačima prvi put pojavila među ključnim rečima (s tim da postoje naznake da je nezvanično nastala dve godine ranije), sam pojam ovakvog vida putovanja daleko je stariji. Naime, još su otomanski sultani voleli da na svojim putovanjima imaju sav neophodan luksuz, te su veliki šatori, bogato uređeni i ispunjeni luskuznim nameštajem i obiljem hrane i pića, bili obavezna stavka na njihovim putešestvijima. Slične zahteve imali su bogati, britanski i američki turisti, kada su početkom XX veka masovno hrlili u afrička safari odmarališta, tragajući za avanturom, ali i luksuzom, kojeg nisu želeli da se odreknu ni u tim prilikama. Tako je smeštaj u pomenutim odmaralištima bio u rangu sa tadašnjim skupim hotelima koje su sebi mogli da priušte bogati turisti.

I priroda i komfor

Skoro vek kasnije, ovaj trend je ponovo zaživeo, samo sada i van granica afričkih safarija. Planinski predeli, jezera, rečne doline, pustinje, postali su poprišta sve brojnijih glamping kampova u kojima je klasično kampovanje zamenjeno luksuznijom varijantom, koja ne podrazumeva spavanje u vrećama, hranu iz konzerve i kupanje pod vedrim nebom. Naprotiv, glamping kampovi najčešće nude smeštaj i uslugu koja bi se mogla meriti velikim brojem hotelskih zvezdica. U zavisnosti od kampa za koji se odlučite možete biti smešteni u luksuznim šatorima, bungalovima, brvnarama ili kućicama na drvetu, koji su opremljeni skupim i modernim nameštajem. Ujedno, u mnogim kampovima omogućen je pristup tehnici i internetu, ali i zasebnom kupatilu i đakuziju.

U zavisnosti od nivoa lukuza koji vas očekuje u kampu, cene se kreću od 50 evra za noć, do čak 9.000 evra, koliko košta dnevni boravak u jednom od najpoznatijih glamping kampova na svetu, Hotel Hoopoe Yurt, koji čine samo četiri luksuzna šatora, smeštena u andaluzijskom mestu Kortes de la Frontera. Dakle, za razliku od pomenutih verzija glampinga sa početka veka, ovaj današnji nije nužno rezervisan samo za najbogatije, već za sve turiste voljne da se vrate prirodi, ali ne i nužno da se odreknu komocije koju imaju kod kuće.

Eco-friendly koncept

I mada se u prvi mah može pomisliti drugačije, ukoliko uzmemo u obzir troškove izgradnje samih glamping objekata i prateće infrastrukture, ovaj koncept je ipak zadržao mnoge eco-friendly karakteristike. Naime, funkcionisanje glamping kampova uglavnom se zasniva na solarnoj energiji, energiji vetra, korišćenju kompozitnih toaleta i prirodnih resursa u globalu. Zastupljeni meniji hrane i pića bazirani su na principima zdrave ishrane, kao i na služenju sirove hrane ili hrane koju spremaju sami domaćini, ukoliko su kampovi u privatnom vlasništvu. Takođe, propratni sadržaj tiče se okretanja sebi i prirodi, zato je akcenat na fizičkim aktivnostima u prirodi poput pešačenja, planinarenja, raftinga, kanuinga, foto-safarija… Ujedno, mnogi kampovi podrazumevaju časove joge i meditacije.

Glamping u regionu

Glamping epidemija, koja se intenzivno proširila svetom krajem prošle decenije, nije zaobišla ni naš region. Slovenci su prvi prihvatili trend otvarajući jedan od najstarijih glamping kampova na Balkanu. U pitanju je kompleks „Šumske vile‟, smešten na jezeru Bled, u blizini same obale, a opet van glavnog šetališta i gužve. Kompleks čine drvene kamp kućice, u kojima se može boraviti tokom čitave godine, a svaka je opremljena kadom koja se greje na drva i koja predstavlja prirodnu varijantu đakuzija.

Nije prošlo mnogo a Hrvati su u svoju, standardno bogatu turističku ponudu uveli glamping kampove. Jedan od najboljih svakako je Bi-Vilage, smešten u Fažani, gradiću na Istri. Poznat je kao jedini istarski kamp ove vrste, koji poseduje Superior šatore.

U Srbiji se, nažalost, još uvek samo priča o glampingu, ali se malo šta u tom pogledu i realizuje. Jedina glamping lokacija koja je smeštena unutar granica Srbije, a o kojoj se može pročitati više na sajtu glampinghub.com (koji je najkredibilniji sajt posvećen ovoj temi), jeste luksuzni splav na Dunavu, u Beogradu, na kojem noćenje košta 23 dolara. Osim ove varijante, glamping se u Srbiji ne može naći ni u najavi, ili se makar tako čini. Nadajmo se da će se stvari pokrenuti s obzirom na naše idealne prirodne uslove za razvoj ovakvog vida turzima. Do tada, ne preostaje nam ništa drugo no da pakujemo kofere i pratimo putokaze do jednog od evropskih ili svetskih glamping kampova, kojih sa svakom novom turističkom sezonom ima sve više.

Plutajući restorani Neverovatni plutajući restorani Najbolji muzički festivali Najbolji muzički festivali u 2016. (pored Exita) 12 destinacija 12 destinacija i 12 neverovatnih snimaka iz vazduha Putovanja Gde da otputujete za Uskrs