Greg Gejdž
U VAZDUHU · intervju

Greg Gejdž je ove jeseni dobio još jednu ćerku i nema nikakav problem da vrlo brzo njoj i njenoj malo starijoj sestri objasni čime se to tata bavi. Ukoliko se uzme u obzir da je Greg neuronaučnik zaljubljen u elektro-impulse i složeni nervni sistem ljudi, to ne deluje kao laka misija. „Kažem im jednostavno da je to kao da po ceo dan na poslu rešavam slagalice i to iz zabave“, otkriva u razgovoru za City Magazine ovaj poznati naučnik, jedan od trista inovatora iz celog sveta koji su deo Ted Fellows programa

Kao polovina dvojca koji stoji iza „Backyard Brains“ projekta, Greg se na razne načine trudi da pokaže kako je moguće uspešno se baviti naukom i u svom dvorištu i kako to naročito može biti zanimljivo deci i tinejdžerima. S obzirom na to da je njegova supruga poreklom iz Beograda, srpsku prestonicu obišao je više puta zbog divnih ljudi i hrane, ali ovog decembra on u naš glavni grad stiže zbog Festivala nauke!

Kada si došao na ideju da počneš celu „Backyard Brains“ priču?

„Backyard Brains“ sam pokrenuo kada sam bio u srednjoj školi. Jedan od mojih partnera na časovima nauke, Tim Marzulo i ja želeli smo da u učionici demonstriramo istraživanje koje smo radili u laboratoriji. A kako bismo to izveli, morali smo sami da izmislimo neophodne alatke. To nas je podstaklo da pokrenemo „Backyard Brains“.

Na Festivalu nauke u Beogradu predstavićeš projekat „Roboroach“. Kako je nastao ovaj spoj robotike i bubašvaba i čemu nam on služi?

U suterenu moje srednje škole postojala je laboratorija u kojoj su radili na stvaranju kiborg-insekata za potrebe vojske. Projekat je propao kada su otkrili da su insekti naučili kako da veoma brzo ignorišu stimuluse. Naš cilj je bio da oživimo projekat, ali kao sredstvo za dalje učenje. Umesto stipendije od milion dolara, svako ko je bio zainteresovan mogao je sebi da priušti da napravi kiborga i tako nauči kako funkcioniše nervni sistem.

Da li si kao dečak prisustvovao nekom Festivalu nauke?

Obožavao sam festivale nauke kada sam bio mali. Imao sam igračku koja se zvala Kapsula i koja je imala zupčanike uz pomoć kojih, ako ih uspešno povežeš, dobijaš robota ili neki drugi izum. Odlučio sam da se prijavim na jedan festival nauke kako bih naučio nešto više o tom sistemu. Tada sam koristio lego kocke da bih izveo eksperiment. Voleo sam tu kreativnu stranu nauke.

Koliko je za tvoj naučni duh bilo važno obrazovanje van škole?

Takvo obrazovanje je od velikog značaja. Pre nego što sam postao naučnik, bio sam inženjer. Zainteresovao sam se za posao naučnika tek kada sam čuo predavanje jednog fizičara koji je govorio o nauci. Nikada ne znate kako nauka može da utiče na vaš život na najčudnije načine.

Otkrij nam tri zabavne činjenice o mozgu koje i dalje zvuče prilično neverovatno.

1. Na funkcionisanje mozga troši se oko trideset posto energije koju unosimo kroz ishranu.

2. Imamo osamdeset milijardi neurona, koji prave sto triliona veza (sinapsi) u ljudskom mozgu. To je bar hiljadu puta više od ukupnog broja zvezda u našoj galaksiji.

3. Postoje biljke koje koriste elektro-signale za komuniciranje informacija na sličan način na koji to radi ljudski mozak.

4.  Brza impulsacija interneurona bazalne ganglije se aktivira za potrebe izvršavanja motoričkih radnji bukvalno u istom trenutku donošenja neke odluke. OK, nije baš zabavna činjenica, ali sam proveo mnogo vremena izučavajući ovo na postdoktorskim studijama, a niko me nikad ne pita o tome.

Zograf Aleksandar Zograf: Od Pančeva do Meseca Marko Janketić Marko Janketić: Borim se za malog čoveka, trpeljivog marginalca Damjan Stanković Damjan Stanković: Veliki je put pred nama Luka Knežević Strika Luka Knežević-Strika: Oko beogradske svakodnevice