GTR romantizam
U VAZDUHU · pop trash

Za početak, potpuna iskrenost, čisto da zabune ne bude – ujak potpisnika redova koji slede (bio) je veliki Dragan Mance. Dakle, u tekstu koji ćete čitati teško da će biti i početnog sloga iz uvek dobrodošle objektivnosti. Ovde ona i nije neophodna, budući da je reč o pop-kulturnom fenomenu koji u svojim mnogobrojnim aspektima ipak prvenstveno zastupa navijačke, a samim tim i strastvene i bezrezervno subjektivistički obojene emocije.

Grobarski trash romantizam (GTR) zapravo uspešno egzistira (i evoluira) već nekoliko godina, ali je na vidljivosti i zamahu dobio poslednjeg leta kada je krenula operacija uništavanja udarnih i najprepoznatljivijih odeljaka Sportskog društva Partizan; gle čuda, po pretpostavljenoj (možda i neverbalizovanoj ali ipak jasnoj) želji ultrareformatorskog poglavara. Tako da, ume da bude nekakve vajde i od puzajuće parademokratske autokratije i sunovrata voljenog kluba. A Partizan, sudeći i mereći, po dosadašnjem učinku Grobarskog trash romantizma, jeste velika, sveprožimajuća i dalekosežno uticajna ljubav, koja definiše i zbilja predstavlja suštinski deo identitetskog pitanja, i to onaj deo koji nagoni na delanje i u neuslovima.

Grobarski trash romantizam otpočeo je od gerilskih neuslova, ponajpre kroz konkretne performanse, akcije i zahvate na samim tribina (setimo se samo prizora navijača sa knjigama u visoko podignutim rukama). Potom se nakon tih intervencija na stvarnosti krenulo u pohod idejnog i umetničkog preoblikovanja misije, na prvom mestu kroz viralni i suštinski neodoljivi fanzin GRT-a, pojašnjen kao „časopis za umetnost i kulturu“, u kome u duhu velikih literata bivaju promišljana pitanja od važnosti za bitisanje sve gnevnijih i istovremeno i kreativnijih grobara. Usledile su serija murala čuvenih grobara i vedeta Partizana, likovne izložbe, pozorišna predstava Kadinjača, koja se povremeno igra i Ustanovi kulture Parobrod, a nedavno je održana i modna revija na grobarske i GTR teme.

Imajući sve pomenuto u vidu, nije nimalo teško posegnuti za težom artiljerijom i Grobarski trash romantizam proglasti primerom zdrave, nadahnute, autohtone, idealističke, buntovničke i visokokonceptualne kontrakulturne misije . Srećom po pokret, njegove tvorce, a srećom i po ovaj kraći tekst, pregaoci GTR-a, koji su očito krenuli stopama nekadašnjih situacionista, nisu zastali na koti puko reaktivnog. Jer, ova misija očito već neko vreme bitiše kao samosvojan i potpuno autentičan pokret, sve i kada je izmestimo iz konteksta golemih nevolja u kojima grca SD Partizan.

Kako je reč o ljubavi, o emociji, ali onoj zahtevnijoj, završimo ovu pričicu o GTR-u pojašnjenjem biti ove misije iz usta jednog od aktera. Đorđe Marković, profesionalni glumac, jedan od učesnika u pominjanoj Kadinjači, ovako nam je predočio kako on doživljava ovu bitku:

„Jedno od drugih imena za Grobarski trash romantizam je i Revolt duha, a u podnaslovu GTR fanzina stoji da, pored toga što je namenjen Partizanu, ovaj časopis inspiraciju nalazi u umetnosti i filozofiji. Dakle, misija GTR-a je edukativnog karaktera, duhovitim obradama dela poznatih slikara ili pesama besmrtnih liričara, koje su provučene kroz prizmu fenomena Partizan, čitaocu je predočena ta vitalnost duha i značaj pobune. Pobune protiv intelektualne učmalosti, pomirenosti sa jednoumljem i kratkim vidicima za sve loše sto nas okružuje. Partizan je razlog koji je okupio te kreativne ljude,a misija ovog pokreta nije da agituje niti vrbuje potencijalne navijače već da predoči kakav kreativni, avangardni potencijal može da ponese jedan deo tribine stadiona u Humskoj. Time se bar delimično ruše predrasude o navijačima kao nepopravljim huliganima. Postoji i druga strana priče. Predstava Kadinjača u UK Parobrod je logičan nastavak te ideje.“

A kako smo već pojasnili, ovde je reč o emociji i o lepoti. Kako je uostalom istaknuto u uvodnom tekstu petog broja glasnika GTR-a:
„U romantizmu su naročito interesantne stvari koje su lepe na prokletnički način. Primeri prokletničke lepote su pesme Poa, Bodlera, Disa ili Brane Petrovića, umetnički radovi Davida Fridriha i utakmice Partizana. Istorija Partizana je istorija ledne lepote. I istorija umetnosti.“

Hipsteraj u folku Hipsteri i turbo/neo-folk: Šta zna startas patika šta je intruzija realnog? Roditelji i rokeri kao deca 10 rokenrol ikona u roditeljskom toplom domu Zvezde koje su digitalno ostarile Kompjuterski ostarele zvezde – vreme je nemilosrdno Johnny Depp i Amber Heard Top 7 VIP blamova: Puče bruka, puče bruka… · · · ·