Ti
U VAZDUHU · intervju

Ilija Duni nekad je predvodio bend Petrol. Trajčeta Nikolovskog znamo iz Čistilišta. Zajedno su bend Ti, koji je za manje od godinu dana uspeo da se nametne kao jedan od favorite alternativne beogradske scene numerama kakve su “Da ti želim dobra jutra“, “To su samo reči”, “Koliko dana”, “Vidimo se”…

Razgovarala: Ana Kalaba

Novi album Život u dvoje Ti će koncertno predstaviti 12. juna, a zbog velikog interesovanja, koje je u najavi prevazišlo kapacitet KC Grad – svirka  je premeštena na novootvoreno Miksalište.U susret koncertu objavljen je novi singl i spot za pesmu Sve uz put mi je, a mi u razgovoru sa Ilijom i Trajčetom  saznajemo kako funkcioniše taj “život u dvoje”. 

Ti je…?

Ilija: Ti je skraćenica od Trajče i Ilija. Ime benda se pojavilo još na prvoj probi, ali mi toga nismo bili svesni. Pošto sve probe snimamo, od početka smo audio fajlove imenovali u formi „Ti – datum snimanja“. Neko vreme smo pokušavali da smislimo ime za bend, a ono nam je bilo tu ispred nosa.

Obojica ste pre ovog projekta radili sa drugim, prilično uspešnim bendovima. U kom momentu ste se vas dvojica skapirali?

Trajče: Radili smo dosta u prethodnim bendovima i to iskustvo se odmah složilo kad smo krenuli da sviramo na jam session-u u Bigzu, kada smo se upoznali. Ilija se uživeo toliko da je pesma trajala 20 minuta, repetativna traka, eto kako smo se skontali. Nije stao da kaže: E, nemoj to tako, sada prebaci na činelu, nego cepaj… Što duže, ali jedno te isto (smeh).

Kakve veze Makedonija ima s tim?

Ilija: Obojica smo odrasli u Makedoniji, doduše u različitim krajevima, Trajče u Kumanovu, ja u Strugi, i to jeste uticalo na naše formiranje. Ali kao i sve stvari u životu i to gde smo se rodili i kako smo se sreli je potpuna slučajnost. Da li bismo bili isti ljudi da smo rodili u Švedskoj? To nikada nećemo saznati.

Zašto ste odlučili da Ti bude dvojac?

Trajče: Odlučili smo da budemo dvojac zato što su ljudi čudni po pitanju rada u bendu. Moraju da idu na rođendane, svadbe, krštenja i tako dalje, ko zna šta im je još bitnije od sviranja. Teško je naći osobu koji hoće da se posveti radu. Kad se setim samo da sam ustajao svaki dan u 7 ujutru da bih bio na probi u 8…. Pa ti vidi.

A kako zvuči Život u dvoje?

Trajče: Život u dvoje zvuči fenomenalno, svaka pesma je različita. To su izmešani stilovi i pomerene granice, radost i tuga, tišina i bol. Kada sve to spojiš dobiješ život u dvoje. Mada najbolji odgovor na to pitanje ti se nalazi na adresi grupati.bandcamp.com.

Gde je Ti u odnosu na, recimo, Petrol i Čistilište?

Trajče: Čistilište je andergraund bend i to ljudi mnogo teže prihvataju. Ne leži im, teško je, noise punk dranje, glasno, to je ko atomska bomba. Petrol jeste mnogo bliži grupi Ti u smislu da su to ljudi znali i voleli, dolazili na koncerte, oni su svirali svuda redom, bili su popularni. A grupa Ti je na vrhu sada.

Kada je reč o tzv. novoj sceni često se podvlači određena društvena angažovanost, kritika. Gde su takvi momenti u vašim pesmama?

Ilija: Društvenu angažovanost ostavljamo za svakodnevni život i rešavanje konkretnih problema. Kroz umetnosti volimo da se bavimo univerzalnim pitanjima, kao što je na primer ljubav.

U jednoj recenziji, vaša muzika opisana je kao „revolucija iz dnevne sobe“. Šta vi mislite o tome? Šta to za vas znači?

Trajče: To je ona plava stranica na webu u koju svi bulje svaki dan, normalno i ja. Tviteri, Viberi, Biberi, Instagrami, čuda i vragovi. Eto posle osam meseci svakodnevnog rada revolucija iz naše dnevne sobe stiže u vašu dnevnu sobu. Zato što je teško da bilo ko može da uradi nešto za osam meseci i da onda svi znaju za bend ili bilo šta drugo.

Tekstovi zvuče dosta lično… Jesu li autobiografski?

Ilija: Jesu.

Koja je najneobičnija situacija koju ste opisali nekom od svojih pesama?

Ilija: U pesmama ne opisujemo konkretne situacije, iako inspiraciju crpimo iz svakodnevnog života.

Šta je za vas psihodelija?

Trajče: Ogroman je to pojam, širok, nepovratan. Moras da paziš da ne odeš predaleko, a u isto vreme moraš da rasteš. Psihodelija su Ilijini dilejevi na gitari, jedni te isti ritmovi. Za mene je to putovanje, ja na svakoj probi negde putujem.

Kad ćete napraviti neku veselu pesmu?

Ilija: Misliš nešto kao “200 na sat”?

mia david Mia David: Umetnost treba da promišlja Mudhoney Mark Arm (Mudhoney): Nikada nisam bio dobar u predviđanju Nina Bunjevac Nina Bunjevac: Strah sputava istinu Branko Rosić Branko Rosić: Memoari tranzicionog probisveta ·