AAP
životna sredina

Greta Tunberg je šesnaestogodišnja heroina današnjice. Zbog čega? Zbog toga što radi ono što bi svi trebalo da radimo, a to je da se istinski brine za budućnost naše planete.

Piše: Ljubica Slavković

U preko 123 zemlje sveta desetine hiljada đaka se 15. marta ove godine, umesto u škole, uputilo na najveći klimatski protest u istoriji. Puno vremena je prošlo od kada smo se zapitali kakvu to planetu ostavljamo našoj deci. Ipak, čini se da smo bili previše zauzeti drugim stvarima da bismo se tim pitanjem kolektivno zaista dublje okupirali. Konačno i neminovno, došlo je do toga da se deca sama zapitaju kakvu im to planetu ostavljamo, ali i da naprave korak dalje: da od nas zahtevaju odgovornost za naša dela, jer svet nije naš – oni su ti koji treba da ga naslede, sa svim ranama našeg delovanja. 

Glas za budućnost

Od Bangkoka do Berlina, hiljade i hiljada đaka odlučilo je da ne ode u škole već da se okupi na ulicama preko 2.000 gradova sveta. Uz mnoštvo transparenata izrazili su svoju brigu za šansu da imaju budućnost, jer im bukvalno tlo izmiče pod nogama. „Gubimo lekcije kako bismo vas naučili jednu“, „Sat nam otkucava i vreme je protiv nas, i mi smo poslednja generacija koja to može popraviti“, „Buduće generacije neće moći da naprave vremeplov kako bi se vratili ovde i podsetili političare“, „Dinosaurusi su takođe mislili da imaju dovoljno vremena!“ samo su neki od transparenata i parola koji su se 15. marta poručivali političarima i javnosti širom sveta. Đaci su poručili da pre svega političari ne rade dovoljno po pitanju klimatskih promena i da osećaju kako je njihova obaveza da ustanu za sopstvenu budućnost. 

Protest svakog petka

Ovaj masovni protest inspirisala je pre svega jedna šesnaestogodišnjakinja koja je mesecima, svakog petka, sedela ispred parlamenta, pored transparenta koji je sama napravila. Greta Tunberg prvi put je sela ispred Švedskog parlamenta prošlog avgusta, nakon rekordnog toplotnog talasa koji je zahvatio severnu Evropu i ogromnih požara koji su se širom Švedske proširili skroz do Arktika. Inspirisana štrajkom đaka škole Parkland na Floridi koji su demonstrativno izašli sa časova protiv američkog zakona o oružju, Greta je tada prelomila da je vreme da sama krene njihovim stopama. Počela je svakog petka da odlazi iz škole kako bi sama sedela ispred Švedskog parlamenta, u znak protesta protiv čovekovog delovanja koje izaziva klimatske promene.

Gretina namera bila je da protestuje ispred Švedskog parlamenta sve do nacionalnih izbora. Zatim, pristala je da govori pred hiljadama ljudi na People’s Climate March protestu. Onda je govorila ispred milionera u Davosu, susrela se sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, bila ohrabrena od Merkelove i govorila rame uz rame s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom. Čelnik Amnesty Internationala Kumi Naido podržao je njeno delovanje rečima da deci često govorimo da su budući lideri, ali ako čekaju do sutra, možda neće biti budućnosti koju će moći da vode. „Mladi stavljaju svoje vođe na stub srama sa strašću i upornošću kojom biju ovu krucijalnu bitku današnjice“, dodao je, podržavajući štrajk mladih protiv klimatskih promena 

Različita na mnogo načina

Na sve to, Greta je zatim kandidovana i za Nobelovu nagradu. Kao osnivačica Štrajka mladih za klimatski pokret, tik dan pred veliki protest 15. marta, Greta je nominovana za Nobela, uz obrazloženje da ako ne uradimo ništa po pitanju klimatskih promena, uzrokovaćemo ratove, konflikte i izbeglištva, i da je baš Greta pokrenula veliki pokret koji u ogromnoj meri doprinosi miru. Možda zvuči previše za jednu šesnaestogodišnjakiju, ali Greta kaže da je to sve ne opterećuje jer smatra da svi moramo uraditi sve što možemo po pitanju klimatskih promena i budućnosti planete Zemlje. Na sve to, fascinantna je činjenica da se Greta još u ponečemu razlikuje od većine svojih vršnjaka.

S nepunih 12 godina Greti je dijagnostifikovan Aspergerov sindrom, jedan od poremećaja iz autističkog spektra, karakterizovanog poteškoćama u društvenoj interakciji i organičenim, stereotipnim interesima i aktivnostima. Takođe, dijagnostifikovan joj je i selektivni mutizam, poremećaj anksioznosti u kome osoba koja je uobičajeno sposobna za govor ne može govoriti u određenim situacijama ili specifičnim ljudima, i ima tendenciju da previše brine. To je važno iz više razloga. Prvo, jer pokazuje da osobe, mladi, deca, kojima su dijagnostifikovani ovakvi poremećaji ne samo da nisu nužno u zaostatku u odnosu na druge, već mogu biti njihovi pokretači, pa i voditi desetine hiljada ljudi svojim idejama i delovanjem. 

Slike koje su se urezale u pamćenje

Greta sama ističe da ništa ne bi promenila u vezi sa sobom, jer da nije baš takva kakva je, da je društvena kao i svi drugi mladi, pokušala bi prvo da osnuje organizaciju. Pošto nije baš dobra u interakciji s ljudima, Greta je sama krenula u borbu koju je zatim hiljade i hiljade drugih počelo da sledi. Da li bi tako mirno mogla da govori pred hiljadama ljudi, pred čelnicima država i korporacija sveta i da s tolikom upornošću bije bitku do koje joj je stalo da nema Aspergera i selektivni mutizam, ne znamo, i verovatno nećemo ni saznati. Ali jedno je sigurno, da baš takva kakva je, ne preza ni od čega i ne odustaje.

Gretina opsesija klimatskim promenama i našim nečinjenjem dovoljno da to sprečimo, počela je u školi. Deca su gledala edukativni film o plastici u okeanima, umirućim polarnim medvedima i drugim efektima našeg odnosa prema okruženju. Kao i većina nas, sva deca su bila zabrinuta dok su gledala film, ali su im misli već nekoliko trenutaka nakon filma bile usmerene na drugu stranu. Osim Greti, koja je čitav film proplakala, da bi joj se zatim te slike urezale u um. Za sebe kaže da je uvek bila devojčica iz ćoška koja ne govori mnogo, i da jednostavno nije verovala da može nešto da promeni jer je isuviše mala. Međutim, kad je s osam godina saznala za klimatske promene, bila je šokirana time da odrasli kao da nisu shvatali problem ozbiljno. Ubrzo je pala u depresiju i prestala da ide u školu.

Opsesija klimatskim promenama ju je prvo mučila iznutra, jer retko priča i deli stvari s drugima. Kako su roditelji počeli da je čuvaju umesto da vreme provodi u školi, polako je počela s njima da deli i tu svoju veliku brigu. Isprva su je uveravali da će sve biti u redu. Zatim su počeli da je slušaju. Pokazivala im je mnoštvo grafika, filmova, fotografija, članaka, i oni su počeli da uče od nje. Tada je shvatila da ona zapravo može nešto da promeni. Roditelji kažu da im je vremenom ponestalo argumenata da će „sve biti u redu“. Otac je postao vegetarijanac, majka je prestala da leti avionom, pa iako joj je to veoma uticalo na posao, male promene počele su u njihovoj kući. A Greta je shvatila da ima odličnu moć ubeđivanja i da zapravo može da menja svet oko sebe. 

„Počnite da paničite“

Nacrtala je znak na komadu drveta, napravila flajere s informacijama za koje je mislila da svi treba da poseduju, sela na svoj bicikl i 20. avgusta 2018. odvezla se ispred Švedskog parlamenta, gde je nastavila da provodi skoro svaki petak u trajanju školskog dana, od 8.30 do 15.00 časova, bez obzira na vremenske uslove. U početku je bila sama, ali sve više i više ljudi joj se pridruživalo, i njena upornost je pokazala da u ovoj stvari nema odustajanja. U Davosu je svim „velikim zverkama“ odvažno rekla da ne želi njihovu nadu. Želi da počnu da paniče! Želi da počnu da se plaše, da se ozbiljno plaše, a onda, da konačno počnu i da deluju!

Takvi su i njeni govori. Ona ne uliva poverenje masama, ne daje nade, ovakve ili onakve, ona pokušava da podigne svet na noge, da nas sve trgne iz slepila u kome biramo da smo, i da nas natera da delujemo. I čini se kao da neće odustati dok se to zaiste ne desi. Naravno, meta je i mnogih napada i kritika, ali i na to gleda s vedrije strane – kao znak da njeno delovanje zaista predstavlja pretnju, a samim tim i promenu. Njene aktivnosti joj sada već uzimaju mnogo vremena, dok i dalje ustaje svako jutro u šest sati da se spremi za školu i nastavu. Ipak, sebe stalno podseća zašto radi to što radi, i oseća se dobro u vezi s tim. Njena depresija je nestala, a borba se nastavlja, i u tome joj se sve više ljudi pridružuje, i nadamo se da u tome nema stajanja.

GREEN FEST KONKURS hor Otvoren filmski konkurs za „Green Fest“ 2019 triangle-1710880_1280 Evo šta zaista znače brojevi za reciklažu shutterstock_448200190 Svakodnevne stvari kojima treba najduže da se razgrade 5c8619d0bc692_yltlqj46jel21__700 Isprobajte najnoviji internet izazov · · ·