Kreativne kućice za ptice
PULS GRADA · dizajn

Čudna smo mi bića. Obično stanujemo na mestima na kojima ne živimo lepo, a kada pomislimo da bi trebalo odlepršati negde daleko, negde gde bi nam bilo bolje, mnogi od nas će se čvrsto držati za grumen zemlje na kom stoje. Eto, tako isto i ptice. Ne sve, ali mnoge od njih. One krupnije, krilatije ili izdržljivije otići će u toplije krajeve čim namirišu zimu (ali to ne bi trebalo da shvatite bukvalno jer većina ptica nema razvijeno čulo mirisa). A kad nam ptice selice okrenu zadnjicu, nećemo ih ponovo videti spreda sve dok na snegu i mrazu zubato sunce ne polomi sve zube.

One patriotski nastrojene ostaće ipak u našoj blizini i tokom hladnih meseci. Bez hrane i zaštite, utihnuće i pokušati da prežive. Tada bi mogli da isprosimo malo cvrkuta tako što ćemo napraviti kućice za ptice.

Teško je utvrditi kada su ljudi napravili prvi dom za svoje pernate prijatelje. Veruje se da je to bilo tako davno da je zaborav pojeo prve kućice napravljene od trošnog materijala, a sa njima i podatke o nastanku ove lepe prakse. Međutim, početak lepe prakse, bar na evropskom kontinentu, nije bio tako lep.

Glinene kućice za ptice u obliku vaze, koje korene vuku iz Belgije i Holandije, tokom XV i XVI veka služile su kao zamka. Ljudi su se tada više bavili prikupljanjem jaja i ptica za ishranu nego što ih je zanimala dobrobit životinja. Kada su Evropljani naselili Ameriku, otkrili su da i tamošnji urođenici imaju svoju verziju kućica za ptice, napravljenu od izdubljenog debla drveta. Ovakve kućice oni prave i danas i, baš kao nekada, koriste ih za zaštitu omiljenih vrsta ptica.

S druge strane planete, Otomanska imperija pokazala se jednako pažljivom. Velike i moćne turske građevine iz srednjeg veka imale su kućice za ptice koje su bile neizostavni deo fasade. Mali skakutavci su za tadašnje standarde živeli poput slavnih sultana. Njihove orijentalne kućice bile su poput kitnjastih i raskošnih replika monumentalne arhitekture na kojoj su se nalazile.

Sada kreativnost pršti na sve strane i okupira bezbroj materijala. Kućice od metala ipak bi trebalo izbegavati jer tokom veoma toplih letnjih meseci visoku temperaturu čine još višom, što može dovesti do uništavanja jaja. Penzioner Bill Larkin iz Amerike to vrlo dobro zna. Larkin je napravio 4000 kućica za ptice iz čistog zadovoljstva. Ne prodaje ih i ne naplaćuje ulaz turistima, koji redovno bacaju pogled na šareni rezultat njegovog višegodišnjeg, mukotrpnog rada.

Još jedan zaštitnik udobnog ptičjeg života proslavio se svojim umećem. John Looser je prvo proveo dvadeset godina praveći kuće za ljude. Kada je shvatio da je stekao dovoljno arhitektonskog iskustva, usudio se da izgradi prave ornitološke vile. Pojedine Looserove višespratnice za ptice imaju čak i bazen na krovu!

Ptičje nekretnine su, kao što vidimo, sjajne, prostrane i jeftine pa, uprkos tome što smo im posekli svo drveće, čini se da ovih dana nije loše biti ptica. Ipak, pitam se šta bi tovljeno pile reklo na to.

Mnoge ptice koriste kućice kao zaštitu od zimeOtvori galeriju
cover Electric Ladyland: Talas na kome se sreću srpski i hrvatski dizajn na magičnoj Korčuli coverdefA WLADIMIR: Dizajn rečitiji od reči Životinje od papira Ukrasi za dom koji neće naškoditi životinjama cover Studio Presek: Na liniji spajanja dizajna i umetnosti · ·