I karikaturiste ubijaju zar ne?
KULTURA · strip

Masakr u redakciji satiričnog časopisa Charlie hebdo je odjeknuo poput bombe i prodrmao svetsku javnost kao retko koja tragedija u novijoj istoriji. Da li je moguće da neko bude ubijen zbog komičnih crteža, ma koliko oni za nekog bili uvredljivi? Moguće je, naravno, i nije ništa novo. Dešavalo se i ranije. Smrt srpskog strip crtača i karikaturiste Veljka Kockara to potvrđuje.

O Veljku Kocakru (1920-1944) se zna veoma malo. Rođen je u Osjeku. U Beograd je, radi daljeg školovanja, prešao kao petnaestogodišnjak. Strip scena u prestonici je tridesetih bila u usponu i mladi Kockar joj se pridružuje sa svega 18 godina. Prvi strip Osveta kraljice Tao-Maj objavljuje u trinaestom broju časopisa Paja Patak (u kome je, na primer, sarađivao i Žika Mitrović), a zatim svoje karikature, ilustracije i stripove plasira u listovima Dom i svet i Bodljikavo prase. Najpoznatiji strip Veljka Kockara, Doživljaji Kaktus Bate, bio je inspirisan Diznijevim Mikijem Mausom (tada poznatim kao Mika Miš), ali je bio više od puke kopije. Zanimljivo je da je Kockar bio jedan od prvih srpskih crtača koji je crtao pinap lepotice. Kako nije sačuvana nijedna fotografija mladog umetnika, najpribližnije o njegovom fizičkom izgledu se možemo informisati zahvaljujući šaljivoj ilustraciji na kojoj su prikazani umetnik i njegov razgolićeni model. Odmah nakon oslobođenja, Kockar je uhapšen i streljan bez suđenja uz „obrazloženje“ da je „kao agent Gestapoa širio laži i klevete protiv narodnooslobodilačke borbe“ – postoje snažne indicije da je pred streljački vod dospeo zbog karikature Staljina.

Naravno da okolnosti pod kojima su stradali francuski karikaturisti i Veljko Kockar nisu istovetne. Razlike su mnogobrojne, ali postoje i podudarnosti. U oba slučaja, svoje živote su izgubili umetnici koji su „prekršili pravila“ i „oskrnavili svetinju“. Francuski karikaturisti neće nikada biti zaboravljeni; njihova smrt ih je, ma koliko ti surovo zvučalo, proslavila (najnoviji broj časopisa Charlie hebdo je štampanu u tri miliona primeraka umesto u uobičajenih 60 hiljada). Udes Veljka Kockara je danas poznat samo najužem krugu poštovalaca devete umetnosti. Istoričar stripa Zdravko Zupan je 2009. godine priredio publikaciju Veljko Kockar – strip, život, smrt u kojoj su, na šezdesetak stranica, sakupljeni svi sačuvani stripovi i karikature ovog mladog umetnika.

Takođe, pre par godina je najavljen ambiciozni dokumentarni film o Kockaru u režiji Đorđa Markovića i pod radnim nazivom Ko je smestio Kaktus Bati?. Film je trenutno u fazi produkcije – već je dostupna izuzetno zanimljiva najava u kojoj govore Veljkova sestra Jovanka i mnogi drugi – uključujući i kultnog Roberta Kramba koji je pre par dana digao glas i protiv napada na svoje francuske kolege. Je suis Charlie ili Ja sam Kaktus Bata, svejedno. Za neke smrti jednostavno nema opravdanja.

WHO FRAMED KAKTUS KID from Tuna Fish Studio on Vimeo.

Dilan Dog u 2014. Best of 2014: Najbolje epizode Dylana Doga Zamajac ZAMAJAC: Nisam ja izabrala žvrljanje, žvrljanje je izabralo mene Najbolji stripovi u 2014. Best of 2014: Najbolji stripovi u 2014. godini Vulverin Prikaz stripa: „Vulverin“ · · ·