p4066368.jpg
PULS GRADA · enterijer/arhitektura

Društvena preduzeća, vojne kasarne i industrijski pogoni trunu napušteni širom naših gradova. S druge strane, iste (ne)prilike dovele su do pojave mladih s idejom i inicijativom, a bez prostora za razne vidove kulturne produkcije, za umetničko ili aktivističko delovanje. Iako vlasti zatvaraju oči pred ovom prostom računicom, Inex Film trodnevnim sadržajima krajem aprila duva drugu svećicu, usamljeno svetlo uspeha prostorne reciklaže i razvoja kulturnog sektora u samoorganizaciji grupe mladih entuzijasta. Ipak, sudbina im je i dalje neizvesna

Imamo ideju, treba nam prostor

Društvena preduzeća, vojne kasarne i industrijski pogoni trunu napušteni širom naših gradova. S druge strane, iste (ne)prilike dovele su do pojave mladih s idejom i inicijativom, a bez prostora za razne vidove kulturne produkcije, za umetničko ili aktivističko delovanje. Iako vlasti zatvaraju oči pred ovom prostom računicom, Inex Film je trodnevnim sadržajima krajem aprila ugasio drugu svećicu, usamljeno svetlo uspeha prostorne reciklaže i razvoja kulturnog sektora u samoorganizaciji grupe mladih entuzijasta. Ipak, sudbina im je i dalje neizvesna

Imamo ideju, treba nam prostorimg-p4066368.jpg

Promene u industrijskoj proizvodnji i njeno izmeštanje dovele su tokom poslednjih decenija u zemljama s bogatom industrijskom zaostavštinom do stvaranja brojnih napuštenih prostora novih potencijala. Nekadašnje fabrike postaju zanimljivi javni objekti, moderni stanovi ili atraktivni komercijalni prostori.

Brojni su slučajevi zauzimanja napuštenih prostora u Berlinu, Hamburgu, Madridu, ali i u gradovima u regionu, koji pokazuju angažovanje građana i prenamene napuštenih zgrada. Grupa lokalnih umetnika i intelektualaca u Ljubljani zauzela je početkom devedesetih bivšu gradsku kasarnu JNA Metelkovu. Posle nekoliko godina borbe za opstanak, Metelkova je s nekoliko desetina organizacija, galerija, klubova i hostelom, postala jedan od simbola grada, i čak i ilustrativna metafora slovenačke državne kulturne politike. Slično se desilo i s bivšom kasarnom u Puli, sa zagrebačkim fenomenalnim prostorima za koncerte i umetnička dešavanja, Atakom i Močvarom, i mnogim drugima.

Promene u industrijskoj proizvodnji, tranzicija, politički i razni drugi prevrati, doveli su do prestanka korišćenja mnogih objekata širom Srbije. Iako vrvi od svetlih primera ove vrste nasleđa, oni su ovde najčešće prepušteni urušavanju. Postoje razne inicijative, ali su do sada nailazile na nerazumevanje i otpor vlasti, i vrlo brzo bivale ugušene. 

Imamo ideju, treba nam prostorimg-_dsc0080.jpg

 

Prazna kasarna u Novom Sadu 

Jednu od takvih inicijativa čini Društveni centar u Novom Sadu, koji je krajem 2011. godine ušao u prostorije napuštene kasarne Dr Arčibald Rajs. Nakon višemesečnog planiranja, na sopstvenu inicijativu i samoorganizovanjem, oko 500 građana Novog Sada ušlo je u dvorište napuštene kasarne i započelo čišćenje. Kamionima je stizala energetika, mobilni toaleti, ogrevni materijal, pentralo se po klizavim kosim krovovima i čistili odžaci, da bi se do kraja večeri u kasarni skupilo oko 1.000 ljudi koji su zajedno radili, provodili se i stvarali. Ubrzo je formirana osnovna infrastruktura, prostori su oslikani i opremljeni, a napuštena zgrada počela je ponovo da živi.

Potreba za jednim takvim mestom kao što je Društveni centar javila se kao posledica nepostojanja pristupačnog prostora za pojedince i grupe koje se bave aktivnostima od značaja za zajednicu, prostora za nezavisne kulturne, sportske, obrazovne i društvene aktivnosti, prostora koji objedinjuje različite sadržaje za kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Društveni centar postojao je 22 dana, u tri objekta kompleksa bivše kasarne Dr Arčibald Rajs. Održane su brojne radionice, sportsko-rekreativni i muzički sadržaji, tribine, okrugli stolovi, književne večeri i tako dalje. Organizovano je više humanitarnih akcija čiji je rezultat bio podela novogodišnjih paketića deci iz Svratišta u Novom Sadu. Svakodnevno su organizovane radne akcije čišćenja i sređivanja objekata, kao i zajednički obroci. Programi održani u napuštenoj kasarni Dr Arčibald Rajs bili su besplatni i otvoreni za javnost. Jedne noći pojavila su se uniformisana lica i, iako uz proteste, prazna bivša kasarna u trenutku je ponovo postala samo to.

Beogradski primer

Na sličan način zauzeta je i nekadašnja zgrada društvenog preduzeća Inex Film u Beogradu. Zgrada na Karaburmi bila je napuštena i apsolutno devastirana, bez prozora i vrata, prekrivena sopstvenim ruševinama i tuđim otpadom. Akcija je započeta u martu 2011. godine pod nazivom „Ekspedicija Inex Film“, koja je istraživala mogućnosti samoorganizovanja, solidarnosti i „uradi sam” životne filozofije. Okuplja pojedince kojima je neophodan prostor za rad i kulturnu produkciju, a koji pored sopstvenog znanja i volje ne raspolažu drugim resursima. Mladi, među kojima veliki broj umetnika, mapirali su napušteni objekat i započeta je revitalizacija.

Usledili su sati i sati dobrovoljnih akcija sređivanja i čišćenja objekta i okoline, beskonačnog iznošenja krša, ugrađivanja vrata i prozora i uvođenja prekopotrebne osnovne infrastrukture u čitav objekat. Grupa entuzijasta uspela je da prostor osposobi i da on polako počne da živi kroz  organizovanje različitih umetničkih programa i intervencija u prostoru. Uoči druge godišnjice, Inex Film broji preko 30 aktivista i umetnika, brojne posetioce i zainteresovane, kao i raznovrsna dešavanja i izlaganja. Bogat sadržajima i umetničkim nabojem, problem je u tome što je sam objekat u lošem stanju i zahteva konstantno obnavljanje i ulaganje, koje oduzima vreme i sredstva, a koji bi, ukoliko bi inicijativa bila prepoznata i podržana, mogli biti korišćeni u kreativne svrhe i nove sadržaje. 

Planovi za (svetlu) budućnost

Okupljeni oko Inex Filma konstantno rade na njegovom unapređenju, i danas se u okviru objekta nalaze brojni ateljei, čije je uređenje na sopstvenu inicijativu i s minimalnim sredstavima dalo fantastične rezultate. Na raspolaganju su zajedničke prostorije – kuhinja, klub, galerija, radionica, studijska soba, veliko dvorište i tako dalje. Poslednjih godinu dana obeležili su radovi na zajedničkim prostorijama čije će funkcionisanje omogućiti aktivizaciju i smenjivanje sadržaja u kraćem vremenskom intervalu. Plan je da se u novoosposobljenoj galeriji na spratu postavka menja svake nedelje, da klub u prizemlju redovno ugošćava različite muzičare, kao i da svake nedelje bude otvorena kuhinja gde se služi veganska hrana. S dolaskom lepog vremena, veliko dvorište i bašta ugostiće mnoga dešavanja, a organizovaće se i redovne filmske projekcije i alternativni teatar.  

Snaga volonterizma

Sve aktivnosti u Inex Filmu obavljaju se dobrovoljno i po principu dogovora. Na javnim sastancima koji su na nedeljnom nivou moguće je prisustvovati i informisati se o aktivnostima i učešću. Putem njih funcioniše i organizovanje okupljenih, gde se dogovara o daljim aktivnostima, novim predlozima, problemima i rešenjima. Sve funkcioniše po principu samoorganizovanja, bez finansijera bilo kog tipa, tako da su prilično nezavisni što se tiče određivanja programa. Uz sve poteškoće koje dolaze bez raspolaganja sredstvima i apsolutnom samoorganizacijom i otvorenošću, ekipa okupljena oko ovog prostora uspešno slavi drugu godinu postojanja i postignutih fenomenalnih rezultata. Inex Film je spaslo ono što nisu znali kad su ušli u napušteni i devastirani prostor – da je on privatno vlasništvo. Imali su tu sreću da naiđu na autoritet koji ima sluha za kulturna dešavanja, prepozna vrednu inicijativu, i dozvoli im korišćenje prostora. Sreću u nesreći, jer to ujedno znači da celokupnu sudbinu života zgrade Inexa određuje volja jednog čoveka. Aktivnosti u Inex Filmu ujedno su i poziv nadležnima da ozbiljnije shvate potrebu za prostorima za umetničko stvaralaštvo i druge neprofitne delatnosti, inicijativu, sposobnost i organizovanost u kreativnom stvaralaštvu koji su ovde pokazani.

U zgradi Inex Filma okupljeni su brojni umetnici  kao što su: Ivan Jovanović i Darko Stojkov, akademski slikari i članovi ULUPUDS-a, umetnici Luka Mihajlović, Milan Skobić i Dane Popović, grafički dizajner Ilija Šašić i mnogi drugi. Akademski slikari Marija Grujić i Stevan Šoln u svojim prostorijama organizuju i školu crtanja, koju je moguće platiti i dobrovoljnim radom u sređivanju objekta. Tu je i Info shop, u pisarnici se planira izdavanje štampanih publikacija s radovima neafirmisanih umetnika, kao i radionice s romskom decom iz obližnjeg naselja, a nedavno su ojačani akrobacijama Cirkusfere i umećem breakdance ekipe Recognize Crew. 

 https://www.facebook.com/InexFilm

http://ekspedicijainexfilm.blogspot.com/

http://www.drustvenicentar.org/

Imamo ideju, treba nam prostorimg-271877_432410763462359_1874313865_o_(1).jpg

betjisrael.jpg Beograd kakav više ne postoji mixerghost.png Mikser poziva mlade industrijske dizajnere mooshema.jpg Retro u modernom pakovanju FAILED ARCHITECTURE - SLUČAJ SAVAMALE FAILED ARCHITECTURE – SLUČAJ SAVAMALE