INTERVJU: FREDERIK BEGBEDE
KULTURA · knjige

Frederik Begbede nikako ne spada u kategoriju „klasičnih“ pisaca. Njegove knjige izazivaju skandale, pokreću polemike, regrutuju veliki broj ljubitelja ali i protivnika. Osim pisanjem, bavio se i advertajzingom, vodio je TV šou, osnovao je uglednu književnu nagradu, piše za najpopularnije magazine… i, iako nije klasičan, već u svojim četrdesetim važi za živog klasika francuske književnosti. Posle nekoliko godina pauze ponovo je sa nama, izdavačka kuća „Booka“ izdala je dva njegova najnovija romana „U pomoć, molim za oproštaj“ (svojevrsni nastavak kultne knjige „399 dinara“) i „Francuski roman“, briljantnu autobiografiju ovenčanu nagradom i hvalospevima kritike. Frederik Begbede gost je Beograda ovih dana, a 26. juna u knjižari „Delfi“ (SKC) u 15 časova potpisuje nove knjige svojim čitaocima.

FREDERIK BEGBEDE

PISAC ZA 21. VEK

Frederik Begbede nikako ne spada u kategoriju „klasičnih“ pisaca. Njegove knjige izazivaju skandale, pokreću polemike, regrutuju veliki broj ljubitelja ali i protivnika

Osim pisanjem, bavio se i advertajzingom, vodio je TV šou, osnovao je uglednu književnu nagradu, piše za najpopularnije magazine… i, iako nije klasičan, već u svojim četrdesetim važi za živog klasika francuske književnosti. Posle nekoliko godina pauze ponovo je sa nama, izdavačka kuća „Booka“ izdala je dva njegova najnovija romana „U pomoć, molim za oproštaj“ (svojevrsni nastavak kultne knjige „399 dinara“) i „Francuski roman“, briljantnu autobiografiju ovenčanu nagradom i hvalospevima kritike. Frederik Begbede gost je Beograda ovih dana, a 26. juna u knjižari „Delfi“ (SKC) u 15 časova potpisuje nove knjige svojim čitaocima.

Već letimičan pogled na Vašu biografiju govori da volite da se „ispoljite“ kroz različite kreativne i medijske formate. Da li je to neophodnost i šta nagoni kreativnog intelektualca da bude stalno i svuda prisutan?
Mislim da je preterano reći da sam stalno i svuda prisutan. Ali bih mogao da citiram Koktoa kome su celog života prigovarali da se raspršuje na sve strane: on se bavio pozorištem, crtanjem, filmom, pisao je romane, pesme, pravio je dekore za pozorište, oslikao je jednu kapelu, i na prigovore na tu temu odgovorio je ovako: „Ja samo tražim netaknuto parče jastuka.“ I mislim da to nije uopšte odraz naše epohe, u svim epohama su postojali umetnici koji su bili fokusirani na jedan umetnički izraz, ali i oni koji su se bavili različitim stvarima u isto vreme.

Često slušamo kako Vas porede sa Uelbekom.
Mišel je pre svega moj prijatelj. Upoznao sam ga pre 15 godina. Rekao bih da je imao dosta uticaja na moj rad; kada sam pročitao „Proširenje područja borbe“ i „Elementarne čestice“, to me je navelo da počnem da pišem ambicioznije knjige. Dotle sam pisao kratke ljubavne romane, ali me je Uelbek inspirisao da napišem „399 dinara“ koji govori o firmi u kojoj sam tada radio. Sa nestrpljenjem očekujem njegov novi roman koji će izaći u Francuskoj na jesen.

U Srbiji upravo izlazi roman „U pomoć, molim za oproštaj“, glavni junak Oktav Parango je iz reklamne industrije prešao u modnu, iz Francuske u Rusiju, da li je to put kojim se kreće savremeni svet?
Vrlo zanimljivo pitanje, jer, da budem iskren, nisam razmišljao na taj način o tome. Čini mi se da je to vrlo tačna analiza. Nisam to uradio namerno, ali je istina da se centar Evrope polako pomera prema Rusiji, zemlji čiji smo značaj do sada potcenjivali, i zato me je intrigirala. Proveo sam tamo dosta vremena pišući knjigu. Istina je da je moć lica važna. O tome govorim u knjizi, čak sam izmislio i reč „fashionisme“, jer se ona piše kao fashion i fašizam. Juče sam o tome pričao sa top modelom Elizom Sednaui, imali smo foto sešn kod Karla Lagerfelda, bilo je vrlo šik, i rekao sam joj da su moda (fashion) i fašizam gotovo jedna te ista stvar, na šta mi je ona odgovorila: „Jeste, u pravu si, nisam o tome razmišljala.“ Nametanje manekenskog izgleda – moć izgleda i moć tih manekenki – sve više jača i fascinira mlade, decu, adolescente. I zbog toga ima totalitaran karakter. Zato mi je bilo zanimljivo da napišem knjigu u zemlji koja je najpoznatija po (socijalističkom) totalitarizmu o tom novom totalitarizmu medija i mode. 

 

Pre par godina magazin Time proglasio je smrt francuske kulture. Koliko je to amerikanizovani pogled na savremeni svet, a koliko realna dijagnoza stanja?
I ja sam se, kao i većina francuskih umetnika, osetio kao meta tog iskaza. Smatram da je to netačno, mogu da vam navedem mnogo imena francuskih autora koji su prevedeni širom sveta, kao i u Americi, to je slučaj sa mojim i sa romanima Mišela Uelbeka. Tako da je to netačno. Knjiga Emanuela Karera se, na primer, vrlo dobro prodaje u Americi. To je preterana tvrdnja, ali to je kulturni žurnalizam i to je normalno. Novinarstvo u oblasti kulture je takvo, voli da se razmeće velikim tvrdnjama, čak i malodušnošću. Marijon Kotijar je dobila, na primer, Oskara u Holivudu prošle godine, dakle, nije to bilo pre sto godina. Francuski muzičari su takođe veoma popularni u celom svetu – Daft Punk, Justice, Air, David Guetta je broj 1 u Engleskoj i Americi, tako da mislim da je ta tvrdnja neosnovana, Mislim da francuska kultura, kao i američka, engleska, španska ili kineska, putuje i živi dosta dobro.  

Drugi roman koji kod nas izlazi jeste  „Francuski roman“ za koji ste dobili i nagradu i koji je, na prvo čitanje, vaš najličniji roman.
To je tačno. U prethodnim romanima, naročito „U pomoć, molim za oproštaj“, bilo je već nekoliko aluzija na moje detinjstvo i moje roditelje, ali ovaj roman je daleko ličniji, to je jedna iskrena knjiga. Pokušao sam da budem iskren i da se predstavim onakvim kakav jesam.

Boravićete u Beogradu kao gost Zeptera 25. i 26. juna, a 26. juna vas čeka i susret sa čitaocima u knjižari Delfi. Da li je istina da Vam je Beograd ostao u lepom sećanju?
Istina je. Dobro sam se zabavio kada sam bio tu poslednji put. Žao mi je što nisam stigao da prošetam, nadam se da ću ovoga puta imati malo više slobodnog vremena, a postoji i jedan kuriozitet koji je vezan za Beograd: jedan deo moje porodice tu živi. Moja strina je Srpkinja. Moj stric živi u Beogradu sa svojom suprugom od 2000. Tada su uspeli da povrate jednu zgradu koja je pripadala mojoj strini, tako da ću ih možda posetiti. To bi bilo vrlo dirljivo, jer nisam video svoga strica odavno.

INTERVJU: FREDERIK BEGBEDEimg-Frédéric Beigbeder2denis rouvre.jpg

 

pesnicenje1.jpg PESNIČENJE U ZEMUNU FREDERIK BEGBEDE U BEOGRADU FREDERIK BEGBEDE U BEOGRADU krokodil010.jpg VEČERAS KREĆE KROKODIL ROMČEVIĆ U ILEGALI! ROMČEVIĆ U ILEGALI!