Island
PULS GRADA · destinacija

Ako ste odvojili sa strane par hiljada evra i pod parolom „leti sever, zimi jug“ želite da malo osvežite svoj rutinirani program letovanja, za to nema bolje destinacije od Islanda. Dobrodošli u zemlju vikinških saga, neverovatnih pejzaža, lekovitih termalnih izvora i najvećeg muzeja penisa na svetu!

Kada posećujete jednu od najlepših i najređe naseljenih zemalja sveta, morate unapred da uračunate trošak za rent-a-car ili drugo drumsko vozilo, jer ćete ispasti veoma glupi u društvu ako ne budete mrdali iz glavnog grada Rejkjavika. Ovaj grad jeste jako simpatičan, ali on treba samo da vam posluži kao baza i polazna tačka najlepšeg putovanja vašeg života. Ipak, osvrnimo se najpre na glavni grad Islanda, inače najseverniju od svih svetskih prestonica.

Rejkjavik i okolina

Ono što najpre upada u oči na panorami Rejkjavika svakako je impozantna crkva Hallgrimskirkja. Iako završena pre nepune tri decenije, najveća religiozna građevina čitavog Islanda postala je jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija na ostrvu. Ako se popnete na njen vrh, sa njega možete lepo da sagledate ceo Rejkjavik, uključujući poznato jezerce Tjornin u njegovom centru, kao i okolne planine i zaliv koji okružuju grad.

Kada se govori o modernoj arhitekturi, ističe se Harpa, koncertna hala koju je projektovao biro slavnog danskog arhitekte Henninga Larsena u saradnji sa jednako slavnim dansko-islandskim umetnikom Olafurom Eliassonom. Tu je i Perlan, futuristička zgrada sa osmatračnicom u obliku kupole i svetski poznatim restoranom.

Glavni grad Islanda ima i jedan veoma poseban muzej. Phallological museum u centru Rejkjavika posvećen je, kao što mu ime kaže – falusu. U njemu su izloženi polni organi raznih sisara od pacova do kita, a posebno mesto zauzimaju replike penisa svih rukometaša Islanda koji su osvojili olimpijsko srebro u Pekingu.

Posebnu važnost na mapi Rejkjavika ima zgrada u kojoj danas zaseda Althing, islandski parlament, inače najstariji na svetu. On je osnovan pradavne 930. godine na području obližnjeg Nacionalnog parka Thingvellir, gde su se u prvo vreme održavala zasedanja koja su slušale i kasnije prepričavale osobe posebno zadužene za taj posao. Na osnovu njihovog sećanja napisan je i prvi ustav Islanda.

U Rejkjaviku se nalazi i kuća Hofdi, poznata kao mesto susreta Reagana i Gorbačova koji je bio prekretnica u odnosima SAD-a i SSSR-a. Pre nego što se okrenemo prirodnim lepotama Islanda, treba pomenuti i da je veliki šahista Bobby Fischer svoj život pun kontroverzi i preterivanja okončao na Islandu. Ako ste njegov poštovalac, naoružajte se strpljenjem i dobrim GPS uređajem – Fischer je sahranjen na groblju skromne crkve u seocetu Laugardælir, 60 km jugoistočno od Rejkjavika.

Prirodne lepote

Uprkos svemu prethodno navedenom (i još mnogo čemu), poenta puta na Island je priroda. Naročito se ističu vodopadi, vulkani, gejziri, kao i drugi geotermalni izvori, među kojima je najpoznatija Plava laguna. Ona se nalazi na nešto manje od sat vremena vožnje od Rejkjavika, dosta je komercijalizovana, pa samim tim i skupa, ali vredi svaku paru. Naime, voda je bogata silicijum-dioksidom i sumporom, pa je naročito dobra za kožna oboljenja poput psorijaze. Temperatura vode kreće se između 37 i 39 stepeni Celzijusa, što naspram prosečne temperature prohladnog islandskog letnjeg vazduha, koja ne prelazi baš često dvadeseti podeljak, ima posebnu draž za turiste. Inače, postoje i manje komercijalni, a jednako prijatni i lekoviti izvori, poput Myvatna, koji se nalazi na severu zemlje.

Nedaleko od Myvatna nalazi se Dimmuborgir, fascinantna i pomalo zastrašujuća vulkanska formacija po kojoj je nazvan kultni norveški black-metal bend. Bukvalan prevod imena znači „mračni gradovi“, prema islandskom folkloru ovde se nalaze vrata pakla, a poseban „šmek“ daje mnoštvo mušica koje lete unaokolo. Što se samih gejzira tiče, najpoznatiji je upravo – Gejzir, od čijeg imena je i nastala ova reč, koja se ustalila u svim jezicima, a potiče od islandskog glagola „šikljati“. Svega pedesetak metara južnije nalazi se Strokkur, drugi najpoznatiji izvor ove vrste, čije se erupcije događaju svakih pet do deset minuta.

Ako do sada niste shvatili, moramo da naglasimo – geološki posmatrano, Island iz našeg ugla deluje kao druga planeta! Glavni razlog tome je vulkansko poreklo ostrva, koje je u odnosu na naše kontinentalno tle veoma mlado, a estetski i naučno je uporedivo možda jedino sa Havajima. Najpoznatiji vulkani Islanda su Laki (uzrok velike prirodne katastrofe u XVIII veku), Hekla, Eldgja, kao i nadaleko čuveni Eyjafjallajokull, koji je proleća 2010. izazvao opštu pometnju u aviosaobraćaju, a potom postavio nove standarde u prodaji islandskih suvenira – od magneta za frižidere do specijalno ukrašenih komada lave koje je izbacila pomenuta erupcija. Pored svih moćnih vulkana, treba istaći i da je Island dom najvećeg evropskog lednika koji se zove Vatnajokull i vidljiv je iz svemira.

Ipak, najveća prirodna lepota Islanda nisu ni vulkani ni gejziri već – vodopadi. Među prizorima od kojih zastaje dah ističu se Gullfoss, Dettifoss, Skogafoss i ne toliko snažan, ali možda i najlepši od svih – Svartifoss, čiji su bazaltni stubovi poslužili kao inspiracija za više arhitektonskih dela na Islandu, među kojima prednjači već pomenuta crkva Hallgrimskirkja.

Reč-dve o biodiverzitetu. Pre svega, značajan priliv za islandski turizam prestavljaju Whale Watching brodske ture, na kojima vrlo elokventni vodiči na besprekornom engleskom jeziku govore o značaju borbe za zaštitu kitova, dok posetioci kao zapete puške sa svojim kamerama čekaju taj magični trenutak kada će neka od brojnih jedinki kita iz islandskih voda izroniti na površinu. Pitanje kitova ovde je jako osetljivo, pošto je lov na ove životinje i dalje dozvoljen, a njihovo meso može se probati u restoranima u centru Rejkjavika i drugih gradova (bolje rečeno, gradića). Na pomenutim turama takođe se obilaze staništa više lokalnih vrsta ptica, među kojima prednjače presimpatični atlantski pufini. Island je takođe čuven po svojoj tradiciji uzgajivanja konja, a jedini autohtoni kopneni sisar je arktička lisica. I jedan prijateljski savet – ako želite da probate zaista kvalitetno meso, ostavite kitove na miru i probajte islandsku jagnjetinu!

Šoping i noćni život

Kada govorimo o šopingu i noćnom životu Islanda, tu se pre svega misli na Rejkjavik. Ulica Laugavegur, u kojoj se inače nalazi i pomenuti muzej muških polnih organa, glavna je šoping zona u centru grada. Ipak, u poslednje vreme ljudi se sve više okreću tržnim centrima poput Kringlana i Smaralinda. Malopre pomenuta ulica takođe je epicentar noćnog života grada koji je, uprkos nevelikom broju stanovnika, i po tome čuven u svetu. Vikendom je atmosfera u Rejkjaviku uzavrela do zore, poput one u Beogradu. Piće je uglavnom dosta skupo, ali postoji i par lokala sa pristupačnijim cenama. Posebnu pažnju treba obratiti na hostel Kex (smešten u nekadašnjoj fabrici keksa), u kome možete odsesti, ali i odslušati koncert nekog poznatog islandskog ili inostranog benda.

Slavni muzičari

Svakako najslavnija Islanđanka, u muzici i van nje, je sada već 50-ogodišnja Bjork, žena jedinstvenog glasa i stila, kao i prezimena koje malo ko van Islanda pamti – Gudmundsdottir. Međutim, to je samo početak. Druga slavna islandska pevačica, mada imena koje pripada južnijim krajevima, je Emiliana Torrini, koja se proslavila izvođenjem Golumove pesme u drugom nastavku Gospodara prstenova, a kasnije i veselim hitićem Jungle Drum. Najpoznatiji bendovi sa Islanda su čuveni Sigur Ros i poslednjih godina popularni Of Monsters and Men. Naravno, treba pomenuti i The Sugarcubes, bend u kome je nekada nastupala Bjork.

i još…

Sage

Island zauzima centralno mesto u starim nordijskim i germanskim usmenim predanjima, čuvenim sagama. Najveći broj islandskih saga opisuje život i pustolovine nordijskih doseljenika na ostrvu u X i XI veku, a ističu se Njals saga (o sukobu između porodica koji vodi u spiralu krvne osvete), Saga o Egilu, kao i ona o Eriku Crvenom, u kojoj je zabeleženo i putovanje njegovog sina Leifa Eriksona na tlo Severne Amerike nekoliko vekova pre Kolumba.

101 Rejkjavik

Osim što je to poštanski broj užeg centralnog područja prestonice, 101 Rejkjavik je takođe naslov možda i najpoznatijeg islandskog filma. U ovoj komediji, čiji je soundtrack inače komponovao čuveni Damon Albarn, glavni junak, 30-ogodišnji Hlinur, priča nam tužnu priču o svom nesređenom životu u skučenom stanu u Rejkjaviku, a šlag na torti je lezbo-partnerka njegove majke koju igra niko drugi do slavna Almodovarova glumica Victoria Abril. Sjajan film.

Praktične informacije

-Iako Island nije država-članica Evropske unije, državljanima Srbije nije potrebna viza jer je on potpisnik Šengenskog sporazuma.

-Ubrzo pošto sletite na Island, osetićete miris jaja. Ne bojte se ništa – u pitanju je sveprisutni sumpor, sadržan u vodi koju zagrevaju vulkani i geotermalni izvori. Tom vodom se Islanđani i tuširaju.

-Saobraćaj celog ostrva regulisan je kružnim autoputem 1, iz koga se račvaju svi ostali manji putevi.

-Zvanična valuta je islandska kruna. Nešto više od 147 kruna vredi jedan evro.

Dunbar-Rock-GQ-22June15_pr_b Iznajmi svoje ostrvo Rovinj-2 Najlepši primorski gradovi Najbolje plaže u Evropi Lonely Planet: Najbolje plaže u Evropi private-reserve-2 10 najboljih hotela na svetu · · · ·