Zima
U VAZDUHU · kolumna

Dolaze nam praznici. Još nijednom ove godine nisam poskočio i nekoj neidentifikovanoj osobi opsovao oca, majku, boga, državu i nebo zato što me je uplašila petardom. Neobično, s obzirom da živim u ulici u kojoj se nalaze dve škole i dom za srednjoškolce. Pomalo sam i srećan zbog njihovog nenadanog odsustva ove zime. Petarde mi uvek izazovu pomešana osećanja sa kojima ne znam kako da se nosim.

Piše: Bojan Marjanović

Sa jedne strane, one racionalne, naravno da su mi odvratne. Naravno da znam da su one pirotehnička posledica grozne militarističke kulture koja se uglavila u našu svakodnevicu. Naravno da znam koliko mogu biti opasne za životinje. Naravno da znam koliko dece strada, na ovaj ili onaj način, zbog tih eksplozivnih naprava. Imajući to na umu, kada bi mi neko dao papir na kojem bih mogao da potpišem večnu zabranu petardi u svakoj tački kugle zemaljske, bez razmišljanja bih ga odmah potpisao. A, opet, sa druge strane, kada osetim miris baruta u oštrom, zimskom vazduhu, uvek se osmehnem i osetim kao da sam pomirisao vlastito detinjstvo. Stvarno je čudno kako uspevamo da ostanemo koliko-toliko normalni tako zaglavljeni u tom stalno vrebajućem raskoraku između vlastitih uverenja i vlastitog života.

Dolaze nam praznici. Čarlton Heston i Dragomir Gidra Bojanić će uleteti u moj dnevni boravak. Juda Ben Hur će upregnuti svoje stare, takmičarske kočije, a, nešto kasnije, i jedan Mojsije koji jako liči na pomenutog Judu doneće ploče sa ugraviranih deset božijih zapovesti. Za to vreme, pored jedne nadgrobne ploče sedeće Žika i sa svojom pokojnom Darom dirljivo razgovarati o tome kako ga trbuh zaboli kad se seti njenih sarmi i pita. Već sutradan, brka za koga biste se mogli zakleti da je pljunuti Žika, mahaće rukama na ćošku bine na kojoj Lepa Brena poziva izvesnog Muju da udari u tarabe, šargije i tepsiju. Pripremite i vi dobro svoje dnevne boravke. Bez ozbira koliko ste knjiga iznajmili u biblioteci, koliko serija skinuli sa neta, koliko filmskih maratona pripremili, nemojmo se lagati, i vi i ja znamo da će i u vaše dnevne boravke – makar na kratko, tek da popiju kafu i požele srećnu novu 2019. godinu – svratiti i Čarlton i Gidra.

Dolaze nam praznici. Ljubićemo se i grliti. Panično menjati odevne kombinacije. Jesti rusku salatu. Pažljivo pratiti upute u receptima za hranu koju nemamo vremena da spremamo običnim danima. Leškarićemo, odlaziti u posete, šetati se, razgovarati, popiti dosta kafa i dosta čašica rakije. Nećemo uključivati alarm i nećemo ustajati iz kreveta čim ujutru otvorimo oči. Verovatno će se neko od nas tu i tamo dobro pojebati i unapred nam, ovom prilikom, čestitam na tome! Nije da nismo zaslužili! Kao što nije da nismo zaslužili i da probamo da uživamo u toj lažnoj pauzi u vlastitim životima. Koliko je ta pauza lažna, najbolje znaju oni koji u narednim danima neće imati baš nijedan slobodan dan na svom ionako slabo plaćenom poslu. Oni koje će momak ostaviti 31. decembra i oni koje će devojka napustiti 1. januara. Oni koji će pokušati da se ubiju 2. januara. Oni kojima će 3. januara umreti otac ili 4. januara majka. Život se sakrije i, bez obzira na kalendar, sačeka nas negde iza ćoška. To mu je, uostalom, u prirodi.

Dolaze nam praznici. Na trgovima će se prodavati šareni baloni i ukrasno šarenilo. Deca će nositi jeftine deda mrazovske kape i ješće slatkiše u većim količnama nego inače. Piće se hladno pivo ili, ako imate nešto više mišljenje o sebi, kuvano vino. U najluđoj noći će nas zabavljati Željko Samardžić, Bajaga, Haris Džinović, Saša Kovačević, Neverne bebe, Ortodoks Kelti, Partibrejkersi, Goran Bregović, Ceca Ražnatović, Nataša Bekvalac, Ana Bekuta, Manjifiko, Nele Karajlić, Đorđe David, Maja Nikolić, Garavi Sokak, Rasta, Ničim izavan, Galija, Kerber, YU grupa, Divlje jagode, Tribute to Bijelo Dugme, trubački orkestar Dejana Petrovića i Plavi Orkestar. Na jednom trgu u jednom od naših gradova, ipak, nastupaće jedna drugačija grupa. Nastupaće grupa od dvoje roditelja koji i u najluđoj noći protestuju jer žele da saznaju ko im je ubio dete i zašto se to ubistvo zataškava.
Dolaze nam praznici. Život će se zavrteti u ritmu onog albuma Bijelog dugmeta na kome je pevao Tifa. Uostalom, sasvim zasigurno ne postoji dirljivija kolekcija jugoslovenske praznične muzike od te ploče. Ona će spavati i smešiti se dok luduje mjesec. Radio će govoriti da će i sutra padati kiša. Neko od vas će pomisliti kako se ona tamo negde budi i oblači bijelu haljinu za Novu godinu. Da, znam, da je bogdo ne volite. Ipak, možda budete oblak u nečijoj kafi. Mirisaće snijeg. Možda ovaj put ne ispadne goveče i dođe vam doveče. Kakogod, praznici stižu, sve je isto k’o i lani.

Dolaze nam praznici. Verovatno ćete, kao i ja što uvek uradim, obećati sebi da ćete ovaj put biti odrasla, samosvesna osoba koja će snagom svoje volje uspeti da izbegne i pretprazničnu euforiju i postprazničnu depresiju. Pa, pobogu, to je samo dan kao i bilo koji drugi! Pa, zaboga, zar vi da igrate kako sviraju pravila kapitalističke, potrošačke kulture!! Pa, za ime sveta, niste vi glupava simbolička životinja!!! Ipak, uprkos tome, već vas vidim kako 30. decembra u korpu u supermarketu ubacujete i plišanu igračku irvasa crvenog nosića, a vidim vas i kako 12. januara bezvoljno gazite po bljuzgavici. Pertla na cipeli vam se odvezala, upala u baru, ukvasila se i skvrčila. I ona kao da se pita da li ćete uspeti da dočekate proleće.

Dolaze nam praznici. Ako imalo ličite na mene – a valjda makar malo ličimo, ipak ste odlučili da svoje pretpraznično vreme provedete čitajući ovaj tekst – istinski i duboko ćete mrzeti svaki od svojih inboxa i sve te besmislene poruke u kojima se neko dragim saradnicima zahvaljuje na saradnji i želi im sve najbolje u predstojećoj godini, kao i one u kojima se dragim prijateljima želi puno zdravlja, sreće i uspeha.
Dolaze nam praznici. Ne budite sami u kući dok gledate „Sam u kući“.

Dolaze nam praznici. Ne preterujte sa alkoholom, ali se za svaki slučaj opskrbite dovoljnom količinom brufena, kafetina i ostalih aspirina. Postojaće neka jutra kada će vam biti neophodni.

Dolaze nam praznici. Negde u ovim danima, ako budete imali sreće, nastaniće se jedno jutro ili popodne, nastaniće se neka dva potpuno slučajna sata ili deset sasvim usputnih minuta, nastaniće se petnaest, deset, tri ili možda samo jedan jedini sekund zbog koga će vam srce zamirisati kao narandža. Nemojte ispustiti te trenutke.

Bez mrvice usputne čarolije nije lako preživeti život.

Foto: Pinterest/Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Drugi plan Zima Ivan Tokin: Pronađi Sneška _21_0529 Prozor u dvorište: People you may know __7_0543 Prozor u dvorište: Hoćeš griz? · · ·