104 ilustracija city
U VAZDUHU · kolumna

Prvo sporo, reč po reč, tiho. Posle toga brzo, precizno i glasno, u žurbi.

Momci su u košuljama sa kratkim rukavima, u farmerkama, fino sviraju, u patikama. Morska terasa je poluprazna. Niko ne igra na podijumu, osim dvoje dece. Bend poziva Čehe i Slovence. Kažu – Ajmo svi zajedno. Niko se ne javlja, samo jedan Nemac ode sa terase.

Za to vreme Željka, u beloj košulji sa kratkim rukavima, u crnom skoro pa miniću, u crnim klompama i roze čarapama, s žutom kosom, raznosi piće poluaklimatizovanim gostima. Nedelja je, a došli su u subotu, i sad su još ludi, ali do srede će biti okej.

Ribe su u moru. Rakovi, alge, kamenje i pesak. Podmornice i brodovi i ribarski čamci. Ja sam za stolom, pijan. Muti mi se pred očima. Nišanim. U bend je došla pevačica. Peva. Ništa ne razumem. Mislim da peva na češkom. Čini mi se da je lepa. Ne vidim je dobro. Visoka je.

Željka gazi kao Kejt Mos. Crne klompe i zarozane roze čarape pletu između stolova. Niz njenih velikih belih zuba svaki čas bljesne, ona se ponekad saplete, nespretna je, i jednom je popravila frizuru. Nekoliko parova je izašlo na podijum, i puno dece. Parovi se jedva kreću od celogodišnjeg sedenja, odeveni su kako su odeveni, meni neobično. Deca su vesela, puna snage, i skakuću. Sviđaju mi se ta deca. Nemaju pojma šta ih čeka.

Ko zna šta se dešava u moru. Ribe imaju svoje jednostavne živote, pune opasnosti, motaju se ko zna kuda sve, jedu se međusobno i beže od podivljale tehnologije ribolova, i nemaju terase sa bendovima koji pevaju na češkom.

Muzika postaje sve bolja, bend pije, počinju da pevaju na engleskom, pojačavaju gitaru i bas, pevačica je energična. Podijum se polako prazni. Gosti polako odlaze. Ja poručim nekoliko pića pred zatvaranje. Željka mi ih donese, kaže mi da mogu da sedim tu koliko god hoću i ode.

Nisam dugo ostao, brzo sam popio sve. Otišao sam na plažu, sedeo sam na kamenčićima i ubacivao ih u more. Bacao sam ih uvis, trudio sam se da upadaju u more pod pravim uglom. Bilo je mračno, pa nisam video koncentrične krugove koji su nastajali u moru, ali sam znao da su tamo. Zaspao sam na plaži i probudio se u zoru. Umio sam se u moru i krenuo, na suprotnu stranu od one s koje sam sinoć došao, i gledao u put ispred sebe. Crn asfalt, skoro mekan, sa belim detaljima koji podsećaju na latice nežnog cveta. Kao lakiran. Miriše na put i na odlazak. Kao benzin.

S punim rezervoarom u pravcu slobode.

Srećna domaćica Srećna domaćica: Noć žena vozi Sandra Todorović: Nemac, Japanac i Francuz Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Smak sveta Lajpciška čitaonica Žena na ivici nervnog sloma: Lajpciška čitaonica ·