Tokin kolumna "Ljudi"
U VAZDUHU · kolumna

Između ulaza u prodavnicu i bankomata stoji čovek od oko pedeset godina, u farmerkama i skoro novim dubokim smeđim cipelama, crvenom džemperu i odličnoj zelenoj jakni. Na glavu je nespretno navukao žutu vunenu kapu. U rukama mu je raskupusana sveska. Pijan je, temeljno se napio i sad je sam na svetu, pa mogu slobodno pažljivo da ga posmatram.

Gleda niz ulicu, povremeno se odgurne od zida, proverava kako ga služe noge. Onako, služe, ali ne baš najbolje. To nije čovek koji redovno pije, sigurno, suviše je zbunjen situacijom u kojoj se nalazi. Nesumnjivo mu nije prvi put, ali svakako nije iskusan pijanac.

U trenutku pomislim da mu pomognem, ali ta misao mi je samo bljesnula i odmah nestala. Imam vremena, imam i auto, ali mislim da mu ne bi bilo prijatno. Osim toga, sam se smestio u tu situaciju, i možda želi da se sam iz nje izvuče. Da sam na njegovom mestu, ja ne bih voleo da me neko dira.

Možda se greškom napio. Možda je izašao s posla, seo u kafanu s društvom, zaneli su se, svako je otišao svojoj kući, i on je krenuo, ali ga je stiglo tu, pored bankomata.

Ispadne mu sveska na zemlju. Gleda u svesku, bespomoćno. Priđem, podignem svesku i dodam mu, stavim mu je u ruku. Sveska je puna matematičkih formula. Pogleda me, prazno, iz dubine pijanstva, i ne progovori.  Sklonim se, ali ostanem u blizini, gledam ga.

Situacija sa sveskom ga je razbudila, i on se odlučno odgurne od zida i krene niz ulicu, mnogo sigurnije nego što bi se očekivalo. Noge su mu kao od stakla, i sav je kao sastavljen iz delova koji ne pasuju, ali napreduje pored parkiranih automobila. Ulica je ravna, dobro osvetljena, pa ga pratim pogledom. Nailazi na parkiran beli skup auto, veliki. S druge strane automobila nailazi čovek u odelu, u mantilu, s naočarima. Daljinskim upravljačem otključa auto tačno u trenutku kad čovek sa sveskom prolazi pored njega. Auto se oglasi s dva kratka, piskava zvuka. Čovek sa sveskom se trgne, zanese se, uhvati se slobodnom rukom za haubu belog skupog automobila, na trenutak stoji zagledan u nju, a onda se u širokom mlazu ispovraća po njoj.

Čovek u odelu gleda u čoveka sa sveskom, čovek sa sveskom gleda u haubu, ja gledam čas jednog čas drugog. Čovek sa sveskom nastavlja niz ulicu, mekše hoda, sigurniji je, čovek u odelu širi ruke ispred haube i govori nešto, pa ulazi auto. Ja ostanem dok mi se obojica ne izgube iz vidokruga, pa odem i ja.


Mlak Alauz Jordan Cvetanović foto Prozor u dvorište: Mlak aplauz Rubinštajn Pouke iz prošlosti: Olaka predviđanja velikog pijaniste Prozor u dvorište - Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Vidimo se u čitulji Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Promena ·