Muva
U VAZDUHU · kolumna

Poslednjih dana ne izlazim mnogo iz kuće, tako sam rešio, i tako mi se namestilo. Obično me nema po ceo dan, pas je sam, ponekad ga neko izvede dok sam na poslu i posle idemo po parkovima. Ali ovih dana sam tu, sređujem neke stvari, mislim se nešto, slušam muziku i zapisujem ponešto. Uglavnom, gledam šta ću sa sobom.

Prekjuče me je probudila muva, crna, prava velika zujalica. Letela mi je oko glave, pa je odletala negde, pa se vraćala. Nisam bio oduševljen njenim prisustvom. Nadao sam se da će sama od sebe izleteti kroz neki od otvorenih prozora, ali nije. Kad sam ustao, otvorio sam još prozora i više ili manje nežno pokušavao da je isteram napolje. Mislio sam da će tako biti bolje i meni i njoj. Nije htela, ili nije umela da izleti.

Našao sam muholovku, i čim sam je uzeo u ruku, shvatio sam da nisam raspoložen za ubijanje, pa sam odustao od muve, u potpunosti. Ona je letela i zujala, kad je proletala psu pored glave, pas je pokušavao da je proguta, a povremeno je sletala negde pa je nisam čuo.

Onda je u jednom trenutku sletela na naslon fotelje na kojoj sam sedeo, pa sam je gledao. Ne znam da li je ona mene gledala, ali je bila okrenuta glavom prema meni. Malo smo postojali tako pa je odletela. Čuo sam je kako udara u kuhinjski prozor pa sam je ubrzo opet ugledao kako se vrti oko lustera.

Sutradan me je opet probudila. Ne mogu da tvrdim da je to bila ta ista muva, ali imam osećaj da jeste. Pošto taj stan u kome živim nije baš u najboljem stanju što se tiče vodoinstalacija, odnosno tekuća voda postoji samo u kupatilu, samo na slavini u kadi, palo mi je na pamet da je žedna. Sipao sam vodu u belu činijicu i stavio je na trpezarijski sto. Nije obraćala pažnju na vodu, bar pola sata, a onda je sletela na ivicu činije, polako se spustila niz ivicu, i neko vreme provela neposredno iznad površine vode, što sam protumačio kao da je pila.

Onda je nastavila da leti, kao i juče, lutala je po sobama, po slobodi tog stana u kome smo se zatekli, često se izlažući opasnosti da je pas proguta. Pas nije propuštao priliku da pokuša, ali on je star i spor, a muva je brza i sveže napojena, puna snage, pa ta opasnost i nije bila velika.

Danas je opet pila vodu iz svoje činijice. Sletela mi je na vrh monitora. Obratio sam joj se. Rekao sam joj da se nadam da nalazi mrve koje po prirodi svog bića ostavljam po kuhinji. I rekao sam joj da može da ostane koliko god hoće. Stajala je tamo, radila onim svojim ručicama, pa odletela. Opet je zujala oko lustera i nestala u predsoblju.

Sad nisam kod kuće, ipak sam malo izašao. Danas je naglo zahladnelo, i to će sigurno uticati na njeno ponašanje, pa se pitam da li ću je zateći kad se vratim. Voleo bih da bude tamo, bar još večeras. Nije nam loše, ipak se nekako razumemo.

Bicikl prema Leonardu 1493. Pouke iz prošlosti: Kad niste hteli bicikle… Vetar i zastave Vetar i zastave: Dobru stvar ne treba menjati Mehanički doping Utorkom na dva točka: Između tri utorka Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Man with a plan