Zima
U VAZDUHU · kolumna

Ako sam u nešto bio ubeđen, to je da sam završio s Deda Mrazom. Mislio sam da smo se prošle godine sve dogovorili, rekao sam mu da sam srećan i još uvek sam srećan u stvari apsolutno sam srećan i mislio sam da će se Deda Mraz sad baviti nekim drugim.

Tekst: Ivan Tokin

Međutim, nije bilo tako. Juče me je zvao telefonom i rekao mi – Pronađi Sneška! Slušaš li me? Pronađi Sneška! Ja nisam neko ko se raspravlja s Deda Mrazom, nisam ništa rekao, prekinuo sam vezu i krenuo da tražim Sneška. Iz ulaza levo, pored Prirodnjačkog muzeja, pa odmah levo i onda pravo na Tašmajdan, a tamo samo neka deca što se grudvaju i dvoje što prave nešto ne znam šta, pa prođem do dvorišta ispod parka, preko ulice, iza zgrada, a tamo samo mačke, smrzavaju se i jedu nešto toplo, džigericu možda, tako izgleda. Nema Sneška.

Spustim se do Cvijićeve, pretrčim je, popnem se uzbrdo do jednog mesta gde je često živeo Sneško ali nema ga ni tamo, nema ga jer ga nisam napravio, znam, samo sam mislio možda se još neko setio da je to mesto odlično za Sneška. Nije.

Lutao sam još malo po raznim krajevima grada, mnogo brzo sam se kretao, stvarno mnogo brzo, jedva sam pogledom stizao tamo gde su me noge nosile. U nekom trenutku sam primetio da više ništa ne tražim, samo se krećem. Lepo je kad čovek samo uživa, bez razloga. Ipak, siguran sam da nisam video Sneška.

Kad sam se vratio kući kod kuće nije bilo nikoga, osim mene na prozoru, koji sam gledao u krošnje drveća prekrivene snegom. Kad mi se žena vratila kući, tako me je zatekla, a ja sam stajao jer sam mislio da vidim Sneška. Dva Sneška, u krošnjama. Jedan je izgledao kao da se direktno s bicikla zakucao u banderu, a drugi je ležao na leđima, raspištoljen. Pokazao sam ih ženi a ona je meni pokazala još sedam sličnih i pitala me šta mi je pa sam joj rekao da mi je Deda Mraz rekao da pronađem Sneška. Ona je rekla – Aha, pa što ne kažeš, ja znam gde je Sneško.

Odvela me je u dvorište i rekla mi svašta, da ne plačem na suncu, da je ne ostavljam jer ne može bez mene, zvala me da živimo ispod nule, da se smrznemo i budemo zauvek zajedno. Rekla je će me odvesti na Severni po jer je tamo naša kuća. I još mi je rekla – Ja sam sneg, a ti nemaš čega da se plašiš.

Ja sam stajao leden, s šargarepom na sred lica, šerpom na glavi i metlom ispod miške, spreman za put, gledao sam je i shvatio da sam se, kad je Deda Mraz zvao, javio na njen telefon.


_21_0529 Prozor u dvorište: People you may know __7_0543 Prozor u dvorište: Hoćeš griz? 47379584_10218224788760722_2571518575063859200_n-960x480 Ispovesti uživaoca pop kulture: Bajaga i ja Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Šuplji na sve strane · · ·