U Francuskoj
U VAZDUHU · kolumna

Sedi za stolom, u hladu. Jede čorbast pasulj, kašikom, desnom rukom. Nekad pusti da joj se tečnost sliva u usta, a nekad je gornjom usnom nežno pokupi sa kašike. Gledam je izdaleka, sa stola za kojim sedim sam. Curi joj nos, ponekad briše vrh nosa maramicom, ponekad srednjim prstom desne ruke, kao neprimetno.

U crnoj je haljini s bretelama. Ima tamnu dugačku kosu. Jedan pramen kose povremeno joj se obavije oko desne mišice pa izgleda kao da joj je spala bretela, ali nije. Kad bih mogao da biram da li će joj stvarno spasti bretela ili će to biti kosa, ne bih nikad u životu izabrao bretelu.

Puši. Mota cigarete. Filter drži u ustima dok slaže duvan u papir. Vešta je. Kažiprst i srednji prst desne ruke, između kojih drži cigaretu, povremeno  digne iznad ravni šake, koliko god može, čini mi se. Uvek kad to uradi, okrene glavu tako da joj ugledam levi profil, i povuče dim.

Udata je, izgleda. Ima srebrnu burmu, ili od belog zlata. Sa ušiju joj vise minđuše, verovatno srebrne, sa plavim kamenčićima. Deluju kao teške, ali joj resica ne gubi oblik od njihove težine. Grize donju usnu, nežno je uvlači u usta preko donjih zuba, pa je pusti. Usna se brzo vrati na svoje mesto.

Onda nasloni glavu na desnu šaku, obrazom. Smeje se, pa sa stola digne knjigu, uhvati je s obe šake i drži je uspravno, pod pravim uglom u odnosu na sto. Govori. Ne govori o knjizi, ona je samo nešto čime se igra. Pa spusti knjigu na sto, i uključuje obe šake u priču. Zapremina koju oivičava pokretima svojih šaka je velika, pokreti su nežni, šake klize kroz vazduh, sporije nego što je uobičajeno za takvu vrstu pokreta i ceo prizor se sam po sebi pretvara u pesmu.

Za stolom sedi i njen muž ili neko ko bi to mogao da bude, s njene desne strane, i drugarica, s leve strane. Muž se nagne, ali ne stigne do njenog tela, nego samo spusti glavu i levu ruku na sto, ka njoj. Ona glavom dodiruje njegovu mišicu na stolu. Vidim je u neočekivanom položaju, kako se mazi s nekim koga voli. Dok sam gledao samo nju, nisam znao da mi nešto nedostaje u toj pesmi.

Onda ustaje i vidim da nije u haljini nego u crnoj majici s bretelama i dugačkoj roze suknji. Kao što ona ima muža, tako i majica ima suknju, i to je taj na prvi pogled nevidljiv sklad. Stopala su joj skoro slobodna, s nekoliko crnih kaiševa koji lepo crtaju po njima.

Svi su ustali i odlaze. Idu da žive negde gde oni žive, možda u Francuskoj.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ljubaznost ubija! Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Nepročitane knjige Nervozica Srećna domaćica: Nervozica Voya George Pouke iz prošlosti: Voya George, zvezda nemog filma ·