Jesenji sitkomi
KULTURA · film/TV

I ponovo zaključak jasan kao dan – jesen na američkim televizijama donela je još jednu prilično mršavo-anemično-posnu berbu uz podosta zbunjuće loših TV radova, a koje potpisuju i neke od potvrđenih velična među kreatorima i scenaristima viskog i višeg kalibra. Dramska ponuda je, ukupno uzev, katastrofično loša, dok se na polju sitkoma tu i tamo da probrati nešto vredno pažnje i pohvale sa zadrškom. Otud i ovaj osvrt na nove sitkomske darove – pod lupom su se našla tri valjana i dva sramotna nova TV rada ove sorte.

Marry Me

Iza ovog tipskog naziva krije se spoj rom-koma i sitkoma i novo autorsko čedo sve znamenitijeg Davida Caspea. TV glavešine su, kanda, odlučile da se oduže ovom autoru zbog ničim izazvanog ukidanja odličnog mu sitkoma Happy Endings pre par leta, te je Caspeu pružena nova šansa da ispovrne staru formulu i da i ovu novu seriju sroči po meri svoje supruge, istinski neodoljive Casey Wilson.

Istina, Casey Wilson ponavlja svoju ulogu, a Marry Me ostavlja utisak nešto svedenije i zauzdanije varijante viđenog u Happy Endings, ali ta poznata mustra i dalje dosta dobro funkcioniše – humor je dovoljno bizaran, ritam gotovo pa frenetičan, likovi simpatični, dijaloška nadgornjavanja su duhovita i sveža, a odličnom se pokazala i saigra Casey Wilson i takođe nepogrešivog Kena Marina.

Selfie

Savim zgodan i privlačan sitkom na dosadašnjem uzorku obećava i Selfie, novo delo Emily Kapnek, autorke, nadajmo se, i dalje neugašenog minjona zvanog Suburgatory. Selfie se oslanja na osavremenjenu parafrazu čuvenog Pigmaliona i sudar oprečnosti – na sebe i na površnosti usresređene ekspertkinje za sve i ništa i njenog suzdržano-mrgodnog šefa. Selfie za sada ostavlja posve zadovoljavajući utisak, uz ogradu da skora umerena prepravka može samo dodatno da ukaže i na u ovom trenutku ne toliko uočljive kvalitete ovog ljudski šarmantnog sitkoma.

Benched

Nešto poliranja i uigravanja u hodu sigurno će dobro doći i prilično zabavnom favoritu nazvanom Benched. U pitanju je komedija o osramoćenoj korporativnoj advokatici koja biva izgnana u pakao javnog tužilaštva, gde će joj se, gle čuda, možda osmehnuti i nova prilika za veliku ljubav. Iako ova serija, koju je osmislila sve zapaženija epizodistkinja Michaela Watkins, ne donosi suštinski ništa novo, Benched daje povoda za veru u nju i njene potencijale – humor je britak, a romansa u nastajanju deluje ubedljivo, i Eliza Coupe nakon Happy Endings nanovo briljira… doduše, gotovo istim (glumačkim) sredstvima.

Mulaney

Mnogo povoda za rumen u obrazima od stida trebalo bi da bude nekakva kazna za početak za autore Mulaneyja, nemuštog i nepriznatog rimejka neprevaziđenog Sajnfelda, pri čemu se voljeni sitkom ni o čemu izrodio u paradu usiljenog humora, neprijatne glume i jednog velikog ništa. Tek nešto malo bolji je Bad Judge, koji je osmislila Anne Heche, u kojoj se u bajatoj priči o navodno atipičnoj sudiji uludo arči nemali komičarski potencijal Kate Walsh (Grejeva anatomija, Fargo).

Slobodna Zona Slobodna Zona na Bis Bo Jack Horseman Crtaći za odrasle: BoJack Horseman i Mr. Pickles Interstellar Filmska recenzija: „Interstellar“ Hajde da budemo panduri Filmska recenzija: „Hajde da budemo panduri“ · · · ·