Majski plesni kamp 2 cover
U VAZDUHU · intervju

Jovana Ikonić i Boris Vidaković sreli su se prvi put pre sedam godina kada je Jovana bila angažovana u jednom TV projektu, i imala mnogo plesnih koraka iza sebe. Ohrabrila je i podstakla Borisa da počne da pleše. Danas su njih dvoje kolege na Institutu za umetničku igru, na odseku za Savremenu igru, a za City magazine govore o svojim plesnim putevima i afinitetima, o izazovima, stremljenjima i planovima.

Od brejkdensa do klasičnog baleta

„Pre savremene igre plesao sam hip-hop i brejk, uglavnom te ulične plesne stilove. Kad sam se pre dve godine iz Prokuplja doselio u Beograd, saznao sam za savremenu igru, i uglavnom sam sticao znanje u klubovima i u raznim plesnim radionicama. Prošle godine sam se upisao na Institut. Pored savremenog plesa mi ovde imamo časove klasičnog baleta, pošto je to osnova svih plesnih stilova‟, kaže Boris Vidaković.

Boris navodi da su se njegovi plesni uzori menjali; ranije su to bila imena iz sveta uličnog plesa. Sad ističe domaće pedagoge s kojima sarađuje, posebno Isidoru Stanišić.

„Mislim da sam od nje najviše naučio, najduže sam radio s njom. Pored nje, osoba zbog koje sam i počeo da se bavim savremenom igrom je Portugalac Rikardo Kampos Fereira koji je do prošle godine bio u Srbiji, živeo je ovde tri godine. S njim sam sarađivao u komadu Search of the Invisible u Bitef Teatru. Njih dvoje su me podstakli, zbog njih sam najviše ulagao u savremenu igru. Profesor Aleksandar Ilić mi je mnogo pomogao u daljem razvoju, preko njega sam i saznao za ovaj fakultet.“

Kao plesač uličnih plesnih stilova raznih podvrsta brejkdensa i hip-hopa, Boris Vidaković je učestvovao na mnogim domaćim i inostranim takmičenjima i festivalima. Na Svetskom kupu u Kopenhagenu, 2013. godine, osvojio je osmo mesto u kategoriji brejkdens.

U svojoj biografiji Boris ima i više komercijalnih TV projekata, kao što je Tvoje lice zvuči poznato.

„Rad na televiziji je potpuno drugačije iskustvo od pozorišta, radi se na potpuno drugačiji način. Potrebno je probati i televizijski projekat i pozorišni projekat, svaki na svoj način pruža zadovoljstvo plesaču. U pozorištu je važan odnos plesača s publikom, postoji ta direktna razmena energije. Ja sam sada više usredsređen na pozorište, i voleo bih više da radim u pozorišnim projektima. Kao alternacija, Boris Vidaković nastupa u predstavi Gaja Vajcmana Priča o Niku u Bitef teatru.

Istraživanje koreografija

Jovana Ikonić plesom se bavi od svoje šeste godine. U Novom Sadu je završila Srednju baletsku školu, odsek klasičan balet.

„Do sada kod nas nije postojala visokoškolska ustanova u vezi s igrom. Rad na Institutu za umetničku igru je raznovrstan, pruža veliko obrazovanje i prva je visoka škola za obrazovanje plesača u Srbiji. Nama dolaze predavači iz celog sveta – gostovali su plesni pedagozi iz Poljske, Velike Britanije, Makedonije… Nedavno je gostovala Erin Sančez iz Velike Britanije, koja se bavi zdravljem profesionalnih igrača i koja je održala seminar o ishrani igrača, zdravlju, tretiranju povreda…”

Jovana navodi da predavači studente kale i bacaju u vatru, praveći od njih bolje igrače.

„Izučavaju se mnoge, različite tehnike – od klasičnog do modernog baleta, džez baleta, savremene igre, hip-hopa, salse… Meni je Institut mnogo pomogao, sad razmišljam drugačije nego pre. Svaki predavač je doneo nešto novo. Mogla bih da istaknem Kuzminskog iz Poljske, kao i Igora Mirova iz Makedonije. Od njih sam naučila različite tehnike i način igre koji su meni, kao plesaču, najviše legli.”

Kao učenik Srednje baletske škole u Novom Sadu Jovana Ikonić je zaigrala u predstavi Bal kadeta u tamošnjem Srpskom narodnom pozorištu, kasnije je nastupala i u mnogim komercijalnim TV projektima.

„Za svakog umetnika je važno da bude spreman da se adaptira u datom trenutku. Svako iskustvo je zlata vredno. Na televiziji vidite kako funkcioniše snimanje jedne emisije, i taj rad je potpuno drugačiji od onog u pozorištu. U pozorištu imaš više vremena da sagledaš kako sve izgleda u celini, dok se na televiziji, u šou-programima, sve odvija mnogo brže.“

U priči o planovima, željama koje se odnose na igru i budući rad, Jovana kaže da je više usmerena ka postavljanju određenog dela, istraživanju, osmišljavanju koncepta i koreografije. Nakon završetka Instituta za umetničku igru želela bi da nastavi da radi ovde, kao i da proširi vidike, i ostvari saradnju s inostranim plesnim pedagozima.

Sali Saliji Sallini Ekskluzivno: Sali Saliji Sallini govori o svom filmu koji će biti premijerno prikazan u DKSG-u Sandra Rančić Sandra Rančić: U mojoj glavi ovaj festival je postojao godinama restoran dvoriste_018 cover Mirko Butulija: Mediteran u Dvorištu VIS Limunada VIS LIMUNADA: Prizvuk slatkog života ·