Jovana Stojiljković
U VAZDUHU · intervju

Svako malo čak i holivudske glumice (poslednja u tom nizu bila je Anne Hathaway) javno su se požalile da u savremenom filmu ima nedopustivo malo valjanih uloga za (mlađe) glumice. Naravno, drugo je pitanje kako srećnice i te retke prilike iskoriste. Ništa bolje stvari ne stoje ni kod nas, ali imamo dobru vest…

Film Panama, debitantski dugometražni igrani film darovitog Pavla Vučkovića, donosi nam jednu istinski odličnu krupnu žensku ulogu. Nju tumači Jovana Stojiljković, te smo ovde da popričamo o Panami, njenoj ulozi i još nekoliko zanimljivih tema.

Kako je biti Jovana ovih dana oko svečane beogradske premijere i početka bioskopskog života Paname?

Jako sam bila uzbuđena zbog beogradske premijere filma Panama. Mi smo dugo radili na ovom filmu i zato mi je on važan, a za ekipu filma sam posebno vezana. Veliki broj ljudi je bio u Sava Centru, reakcije su dobre i to me raduje. Naravno, sada je na redu bioskopski život filma koji će, nadam se, potrajati.

Koja ti je bila prva pomisao, prva asocijacija na lik nakon što si pročitala scenario, a koja nakon što si prvi put Panamu pogledala kao dovršenu celinu?

Nakon pročitanog scenarija imala sam dosta pitanja o samom liku, bila mi je nejasna Maja i pitala sam se ko je ona zapravo. Ideja filma je da ona ostane nedorečena i tajanstvena, da zapravo nismo sigurno ko je ona i kakve su joj namere. Ono do čega smo došli nakon razgovora i glumačkih proba reditelj Pavle, Slaven i ja je naš film sada. Shvatili smo da su promene lika važne, ali i to da je ona emotivna i borbena devojka. Nadam se da smo uspeli, tj. da sam uspela. Čudno je gledati film kada ste igrali u njemu i toliko ga dugo radili, tako da je moja procena sopstvene glume uvek subjektivna i dosta samokritična.

Reditelj Pavle Vučković u prvi plan ističe taj polemički duh filma kojim on preispituje smisao intime u svetu ovako neumerene komunikacije, a da li ti možda u Panami ipak ponajpre prepoznaješ generacijsku ljubavnu priču?

Mislim da je ovo ljubavni film smešten u okvire i okolnosti o kojima Pavle govori. Njihov uticaj je danas uzeo maha u odnosima, samim tim i u ljubavnim. Film je specifičan u rediteljskom izražaju, od generacijskog humora i savremene svakodnevnice na početku postepeno poprima oblik trilera, a kraj ostavlja utisak nedorečenosti, poetičnosti i čiste emocije. Zato mislim da je ovo film za sve generacije, ne samo za mlade.

Kako je teklo rimovanje, tempiranje i hvatanje ravnoteže u saigri između tebe i Slavena Došla?

Slaven Došlo je divan, talentovan glumac, odličan partner i sada meni jako draga osoba. Na kastingu smo se upoznali i tada se već osetilo da nas dvoje dobro funkcionišemo zajedno, a tokom snimanja se samo nastavilo. Prolazili smo zajedno kroz sve faze i uvek imali poverenje jedno u drugo, što je najvažnije.

Da li si tokom snimanja imala svest da zapravo tumačiš jednu od retkih zaista krupnih i relevantnih ženskih uloga u obično muški orijentisanom srpskom filmu? Ako jesi, da li te je ta misao opterećivala ili, pak, nadahnjivala?

Nisam u potpunosti imala svest na početku, ali zbog dugotrajnog procesa i pauza tokom snimanja u međuvremenu sam to osvestila donekle. Nisam želela ni jednog trenutka u glumačkoj igri da joj dajem na važnosti više nego što je potrebno. Danas kada gledam film drago mi je zbog toga što mislim da je to i na nivou priče i režije dovoljno učinjeno.

Šta sada, šta dalje?

Sada se nadam da će Panama biti gledana u bioskopima. Što se mene tiče, u toku su probe za novu predstavu Čarobnjak iz Oza u kojoj igram Doroti, nastavljam da igram u pozorištu i počinjem da odlazim na predavanja na master studijama na Fakultetu dramskih umetnosti.

ewox & tamarinsky Ewox i Tamarinsky: Samo ljubav za sve, osim zmija zlatkocover Zlatko Paković: Najlepša je ljubav onih koji se najpre zaljube u slobodu tadija janičić, foto boris lukić cover Tadija Janičić: Pluralizam na platnu Zograf Aleksandar Zograf: Od Pančeva do Meseca · ·