photo-1527348696784-c3ff7c1453f9
U VAZDUHU · urban flash

Socioekonomski status bitno utiče na kvalitet ljudskog života i samim tim na zdravstveno stanje pojedinaca. Nije teško predvideti da će skromniji ekonomski resursi negativno uticati na dužinu i kvalitet školovanja dece, što kasnije utiče na njihovu lošiju i neizvesniju budućnost, ali isto tako dovode do nedovoljne ishrane i nemogućnosti dolaska do energenata, što direktno može da ugrozi zdravlje i život.

Piše: Nataša Šikić

Istovremeno su poslednjih godina popularna istraživanja o tome kako pojedine životne navike i uslovi života utiču na epigenetske procese u organizmu, tačnije na koji način dolazi do promena u genetskoj strukturi, od čega dalje zavisi kakve informacije o aktivnostima će dobijati ćelije kao osnovne jedinice ljudskog organizma odgovorne za njegovo funkcionisanje.

Poznati su neki primeri u istoriji ove naučne discipline kao što je istraživanje kako pothranjenost u trudnoći i u prenatalnom periodu deteta utiče na kasnije bolesti u odraslom dobu, kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti, zatim kako konzumiranje marihuane u adolescenciji može kasnije da dovede do zavisnosti od narkotika kod dece obožavalaca marihuane, pa sve do novijih istraživanja o tome kako konzumiranje duvana menja genetsku strukturu roditelja, koji potom te promene prenose na sledeće generacije. Jedna od najviše proučenih epigenetskih modifikacija je DNK metilacija ili vezivanje metil grupe za određene gene, od čega kasnije zavisi da li će se oni uključivati ili isključivati iz određenih aktivnosti, a to direktno može da doprinese razvoju nekih bolesti, kao što su kardiovaskularne, karcinomi ili mentalni poremećaji.

Na ideju da istraže povezanost socioekonomskog statusa i DNK metilacije došla je grupa naučnika čije istraživanje je objavljeno u časopisu American Journal of Physical Anthropology u februaru ove godine. U istraživanju je učestvovalo 489 mladih ljudi sa Filipina, rođenih u periodu između 1983. i 1984. Imali su zadatak da odgovore na pitanja u upitniku o nivou obrazovanja svojih roditelja, vlastitom obrazovanju i o porodičnim prihodima i imovini. Na osnovu ovih podataka oni su svrstani u dve grupe – grupa sa skromnijim porodičnim prihodima i grupa dobrostojećih.

Proučavajući njihove uzorke DNK, naučnici su otkrili da je postojano nizak socioekonomski status od detinjstva do ranog odraslog doba u grupi lošijeg socioekonomskog statusa prediktor metilacije DNK na ukupno 2546 mesta u 1537 označenih gena, što je ujedno epigenetski trag o promeni genetske strukture ovih siromašnijih mladih ljudi. Autori ovog istraživanja zato smatraju da je ono pokazalo daleko veću povezanost između socioekonomskog statusa i metilacije DNK nego što se smatralo do tada i da rezultati istraživanja sugerišu da postoji molekularni mehanizam koji dovodi do različitih fizioloških procesa.

photo-1542338332-76971ae8c292 „Pročitajte” nekoga već na prvom sastanku pjimage (11) Najčudniji pokloni koje je kraljica Elizabeta ikada dobila photo-1504593811423-6dd665756598 Ovako žene procenjuju izgled muškaraca page-cover Šta sve ljudi rade kada im je dosadno · · · · · ·