Kanui
U VAZDUHU · intervju

U Beograd su početkom juna stigla tri momka. Dunavom, u kanuima. Odseli su na brodu na Savi i u Beogradu se zadržali duže nego što su planirali – ne jer su morali već jer su želeli. Pre nastavka njihovog puta ka Crnom moru, pa i dalje oko čitave Evrope, razgovarali smo o ovom neobičnom putovanju i nesvakidašnjem prevoznom sredstvu

Ekipu koja je stigla u Beograd kanuima čine Leandro Sussi iz Švajcarske i Jiri Oliva i Pavel Vaclavic iz Češke. Leandro, kako je sve počelo?   

Ja sam iz Švajcarske ali sam svoje putovanje kanuom otpočeo na Dunavu u Kelheimu u Nemačkoj, zajedno sa drugarom koje me je pratio biciklom. Već u Austriji, u Lincu, sam susreo jednog od sadašnjih saputnika, Jirija, i to tako što sam uočio „parkiran“ kanu i počeli smo razgovor. Hajde da nastavimo zajedno, složili smo se, sve će biti lakše. U Bratislavi smo sreli trećeg saputnika, Pavela, njih dvojica su imali dogovor da se nađu. Smešno je bilo što u početku Pavel nije umeo da priča engleski, tek po nekoliko reči spoji, mada posle piva propriča dosta bolje. Sad mislim da se već i uvežbao. Nastavili smo dalje kao trio sa kopnenim pratiocem, da bi nas u Budimpešti moj drug na biciklu napustio i ostali smo sami s rekom.

Kako si došao na ideju da Evropom putuješ kanuom?

Krenuo sam na put s idejom da probam da putujem na nov, drugačiji način. Čuo sam to od drugih ljudi ranije, nismo mi prvi, dosta ljudi je to već radilo. Važno je da za mene nije najbitnije stići na cilj već sam put – bilo bi lepo kada bi stigao do Crnog mora ali ne znam da li će moje telo to moći, ili moj kanu pošto je dosta star. Način je taj koji pravi razliku i oblikuje put, a naročito na Dunavu je to zanimljivo jer reka prolazi kroz razne i različite predele, drugačije kulture, gradove različitih veličina, od kojih su neke i evropske prestonice – Bratislava, Beč, Budimpešta, Beograd.

Na putu si nešto više od dva meseca, kakvi su ti utisci do sada?

Zaista jeste super iskustvo jer sam već video jako puno mesta u kojima nisam nikada bio, ne poznajem ove delove i sve mi je novo. Najviše utisaka su ostavili gradovi, a mene je naročito oduševio deo između Bačke Palanke i Novog Sada, neverovatna priroda. Ono što me uvek iznenađuje je koliko su ljudi otvoreni i druželjubivi, u Srbiji i više nego svuda, ali čak i u Nemačkoj gde nisam očekivao u nekim mestima jer su delovala jako zatvoreno, konzervativno, ispostavilo se da to uopšte nije slučaj. Ipak, često sam na putu razmišljao da odustanem – kao što sam rekao, nisam ja tu zbog određenog cilja već zbog iskustva. Ume i da bude dosadno kada si sam na vodi i veslaš sedam sati. Najviše mi nedostaje kontakt sa ljudima, naročito na početku kada sam bio sam. Posle s momcima je bilo drugačije. Rešio sam da nastavim do Novog Sada, da vidim kako izgleda, i verovatno Beograd ali posle sam ostavio otvoreno jer je sve teže, kako povratak tako i nastaviti dalje biciklom, ili na neki drugi način.

Jiri i Pavel nastavljaju dalje, i to sa ozbiljnim planom?

Jiri koji vodi Kayak Around Europe website je stvarno fokusiran na svoj plan da obiđe celu Evropu. Svoj put je pripremao skoro godinu i po dana, a ja samo tri nedelje. Spremao je kanu, šatore i opremu, tražio sponzore da dobije opremu ili da je testira za njih. Plan je da momci idu dalje Bugarskom, Rumunijom do Crnog mora. Jiri je naumio dalje Istanbul, onda Grčka od ostrva do ostrva, zimu će provesti na Jadranu, Hrvatska ili Crna Gora, pa dalje Italjiom,francuskom obalom, Gibraltar, Španija i Portugalija, i cilj je da u Hamburg uđe preko severa, preko kanala i drugim kanalom da se vrati u Prag. Plan je da pređe sve to u tri godine, mada ja pretpostavljam da će mu trebati još jedna. Ja ostajem u Beogradu koji dan više jer nastavljam biciklom.

Šta od opreme imaš sa sobom?

Ja sam baš low budget, imam samo dve torbe, nekoliko majica, pantalone, šorc, nešto veša i vreća za spavanje. Putujem lagano, ali druga dvojica su baš dobro opremljeni, poneli su sve – i šatore, kuvala, praktično svu opremu za kampovanje. Čak i njihovi kanui su četiri puta bolji od mog. Ali moj je izdržao preko 1.000 km, nije loše.

Kakav vam je ritam puta?

Veslali bismo danju, i noću ostajali u gradu i prespavali, mada smo nekada zalazili i u noć. U Mađarskoj i Srbiji nije više bilo toliko učestalih mesta na reci pa smo počeli i da kampujemo, izlazili bismo do grada da kupimo hranu i nastavljali dalje do večeri, jer nas je pratilo dobro vreme. Ipak, posle šest, sedam sati veslanja izađu i žuljevi, malo se ukočiš, moraš malo da promeniš pozu i da odmoriš. Mislio sam da ću za dva meseca biti u Crnom moru, ali kada sam osetio reku shvatio sam da je na vodi drugačije, moraš da se brineš o raznim stvarima na koje inače ne misliš. Ništa ne sme da se nakvasi, telefon naročito. Ako nešto ode u reku, otišlo je. Ostao sam tako bez naočara, i brojnih drugih stvari zapravo, reka nosi sve.

U Beogradu ste se skućili u jednom od brodova kod Brodića, iza Sajma. Kako ste tu stigli?

U Novom Sadu su nam u kajak klubu preporučili da u Beogradu dođemo kod Baneta na Savi. Da nam nisu rekli, nikada ne bismo veslali tri kilometara uzvodno, pa trebalo nam je sat vremena samo da dođemo iz Dunava do Brodića, za ovo malo parče! Sve vreme sam pitao jeste li sigurni da je tamo, „Da, da, negde između trećeg i četvrtog mosta!“. I onako znojavi i umorni konačno smo stigli. Bane nas je ugostio, samo ovo mesto je divno a još nam je Bane velikodušno ustupio brod da spavamo u njemu. Sve zajedno je divno iskustvo.

Šta dalje?

U Švajcarskoj sam dao otkaz, hteo sam ionako da promenim posao jer sam u istoj kompaniji pet godina, tako da je ovo bio super način da napravim malu pauzu. Možda stignem do Crnog mora, možda sretnem nove ljude na putu i odem za recimo Grčku… ko zna. Trudim se da živim dan za danom. Bolje rečeno sat za satom! Vodim dnevnik sve vreme ali upisujem samo ključne reči, ne čitave rečenice, i već ima puno materijala. Utisaka je puno, mislim da ni ja ne stignem da ih sve obradim pre nego što se dese novi. U svakom slučaju ovo putovanje je prepuno utisaka, što i jeste bio moj osnovni cilj tako da sam zadovoljan. A sutra, šta i gde bude.

Jelena Puzić Jelena Puzić: Gluma koja izuzetno dobro deluje u alternativnom prostoru Marko Pogačar Marko Pogačar: Ne, mačke ne jedem Ti Grupa Ti: Kad ništa nije važnije od svirke mia david Mia David: Umetnost treba da promišlja