Katarina Simović
U VAZDUHU · intervju

Izložba fotografija i video zapisa „Island u Beogradu“ koja se otvara se u galeriji KC Grad 29. oktobra, predstaviće inspirativnu kulturu i jedinstvenu prirodu Islanda, i osvetliti na drugačiji način uzbudljivo i zanimljivo ostrvo na severu Evrope.

Šarena, vedra i spokojna atmosfera Islanda, zanimljiva arhitektura, neverovatni pejzaži… predstavljeni su na radovima Katarine Simović. Ona se fotografijom bavi pet godina, prvu samostalnu izložbu Art of raw je u Beogradu imala 2017. godine. Izložba koju uskoro predstavlja u KC Grad rezultat je saradnje sa islandskom kompanijom Icelandair, i moći će da se pogleda do 4. novembra.

U razgovoru za City Magazine Katarina prenosi svoje impresije, otkriva motive svojih fotografija, i dočarava sve nijanse čudesnog vulkanskog ostrva. I kaže da je Island zemlja koju morate posetiti, bar jednom u životu.

„Kod njih su jesen, zima i proleće jedna sezona, baš kao i proleće i leto. Tamo se i brzo i sporo menjaju te sezone, tako da sam na ovoj izložbi fotografija želela sve to da predstavim. Prvi moj odlazak na Island bio je u decembru 2017. godine. Island se nama u Evropi čini daleko, i kada kažemo Island uvek pomislimo na glečere, na to da je hladno, da ima puno leda… Ali vrlo je interesantan taj momenat kada sletite na njihovo tlo.“

Šarenilo severa

„Kada sam došla na Island odsela sam u Rejkjaviku, i svakodnevno sam imala organizovanu turističku turu. Obilazila sam različite lokacije, ture su trajale čitav dan, od 6 ujutru do 6 popodne. Rejkjavik je grad drugačije kulture, sve je šareno, na prvi pogled Islanđani vas podsećaju na hipike. Svi nose vunene, pletene stvari, svakog Islanđanina možete videti sa onim njihovim poznatim, ručno rađenim džemperima. Žene su crvenokose, džindžer, imaju svetao ten – Islanđani su potomci vikinga. S druge strane, svaki lokalitet u prirodi kod njih ima svoj naziv, i obilazak tih lokaliteta se ne naplaćuje – na raspolaganju vam je vodič koji ukratko predstavi te lokalitete. Island ima samo jedan auto-put na celom ostrvu, i mnogo tih sporednih, nemagistralnih puteva kojima se može prići raznim prirodnim lokalitetima – izvorima, gejzirima…“

Prelepa energija

Rejkjavik je najveći grad, i centar dešavanja, ima 200 000 stanovnika. Preostalih 100 000 stanovnika je po sitnim, malim selima, i drugim gradovima. Interesantan je njihov sistem vrednosti. Energija Islanda je prelepa. Tamo ste okruženi prelepom prirodom, okruženi ste vulkanima. Na južnom delu ostrva nalaze se i polja lave – kada stanete na tlo možete osetiti toplotu zemlje.

Island ima 300 000 stanovnika, to nije velika država. Ali oni su država na koju bi trebalo da se ugledamo – imaju divnu prirodu i fascinantan je način na koji se oni odnose prema prirodi, i to kako iskorišćavaju svoje prirodne resurse.“

Ostrvo gejzira…

„Prvi put kada sam bila na Islandu bila je zima. U toku zime ima snega, ali nije toliko hladno. Više je vlaga, i magla nego što je hladno. Obilazila sam gejzire, i taj jedan najveći koji je konstantno aktivan (ostali su mali gejziri koji se aktiviraju s vremena na vreme) – iz njega stalno izlazi voda koja ima preko 300° C. Island je ceo pod tim termomineralnim izvorima, tako da su Islanđani osmislili sistem u kom tu vodu iz izvora koriste za grejanje. Sve kuće na Islandu se greju putem te vode. Ekološka svest na Islandu je na veoma visokom nivou, oni i otpad koriste kao izvor energije.“

… termalnih voda

„Meni je bilo zanimljivo i da svaka druga kuća ima svoj mini bazen – kada gradite kuću velika je verovatnoća da će termomineralni izvor probiti negde, tako da skoro svaka kuća ima svoje mini bazene za kupanje. Oni maksimalno koriste svoje prirodne izvore. Hoteli i vikendice imaju male lagune za kupanje sa vodom punom minerala i vitamina za obnavljanje i regeneraciju kože.“

… srećnih životinja

„Island, takođe, nikad nije uvozio životinje. Na Islandu ovca nema prirodnog neprijatelja. Ovce se stalno slobodno kreću, slobodno su puštene na ispašu. Pošto je ostrvo vulkanskog porekla, zemlja ima dosta kvalitetnih sastojaka, i trava je mnogo zelenija. Islanđani najviše jedu ovčetinu, i to meso je veoma kvalitetno. Na Islandu ima i dosta divljih konja. Oni su na svakom koraku, stalno su u prirodi, i niko ih ne ugrožava. Koriste ih ljudi koji žive na selima (sela podrazumevaju do 50 ljudi).“

… otvorenih ljudi

Ljudi su jako gostoljubivi. Taj društveni momenat koji imaju u sebi je neverovatan. Nekako su drugačiji, topli su, vrlo su otvoreni za saradnju, i vrlo su otvoreni za nove stvari. Mnogo stranaca dolazi da poseti Island, u toku čitave godine. Uvek ima mnogo turista. Veoma je povoljan rent-a-car. Na taj način možete da obiđete ceo Island. Mnogo je ljudi koji rade sezonske poslove (za građane iz EU nije potrebna posebna radna dozvola), kao i onih koji dolaze na Island da rade nove stvari. Islanđani su veoma otvoreni za umetnost i zanatstvo, puno njih se bavi ručnim radovima. Od prirodne, domaće vune se prave džemperi, kape, rukavice. Na glavnoj ulici u Rejkjaviku možete da vidite žene koje zajedno rade, i imaju svoju prodavnicu u kojoj prodaju ručno rađene džempere. Mnogo ljudi pravi razne skulpturice (vikinga i sl) koje možete kupiti na ulici. Islanđani imaju sve što je vezano za zanatstvo, otvoreni su, tako da ako želite da radite nešto što nije komercijalno i te kako možete da prosperirate u takvoj državi.“

I nestvarnih prizora

Izložba u KC Grad predstaviće i fotografije, i kratke video snimke – Katarina navodi da je zabeležila nestvarne trenutke poput onih kada iz vulkana kreću da izlaze prirodni izvori termomineralnih voda, ili kada vrela voda topi ledene glečere i stvara paru. Tu su i pogled na ledene sante u glečerskoj laguni Jokulsarlonili, na spektakularni vodopad Skogafos, spa atrakciju Blue lagoon, poznatu crnu plažu sa crnim peskom vulkanskog porekla, na fenomen Aurora (Northern lights) koji se može uhvatiti van grada.

„U svakom delu Islanda u kom sam bila priroda je potpuno drugačija. To je možda jedna od najupečatljivijih stvari koje sam tamo doživela, i imala prilike da vidim. Na izložbi u KC Grad predstaviću fotografije sa svih lokaliteta na kojima sam bila.“

A u priči o upečatljivim prizorima koje posebno pamti, Katarina kaže da ih je zaista mnogo.

„Postoji fotografija na kojoj se vide dva divlja konja (i treći koji leži i pase), iznad je vulkan obrastao travom, iz tog vulkana izlazi termomineralna voda koju ti konji piju, a zatim, iznad svega toga, su i ptice koje su slične galebovima, ali su manje, i koje se hrane travkama koje su na vrhu vulkana. U vrhu fotografije su oblaci različitih boja, i sunce. Svi slojevi tog pejzaža ostavili su me bez daha. Na Islandu je sve toliko mirno – niko vas ne uznemirava, taj doživljaj nekog pejzaža traje mnogo duže i samim tim je intenzivniji, sve vreme ste prisutni u toj prirodi. Druga upečatljiva fotografija nastala je kada su mi dve ovce prelazile put, stale ispred našeg automobila i samo su nas gledale. Taj magistralni put je prazan, one nemaju nameru da se sklone, stoje, gledaju nas… S jedne strane je okean, s druge strane su vulkani, put je u sredini. Na fotografiji se vide ovce, more u daljini, prazan put iza njih, i vulkanske planine. Ja sam stajala i pitala sam se koliko dugo one mogu tako da stoje, i pomislila sam da možda očekuju da izađem napolje da ih uslikam. I tek kad sam ih uslikala one su stajale još malo, i onda su se pomerile“.

Bio dvaput jedan kralj ima više sporednih likova Vojin Vasović: Animiranim filmovima do velikog uspeha APPOINTED Photo by Katarina Markovic, Belgrade 2016 Marta Jovanović i Branko Milisković: Provociranje jakih emocija bikovic Miloš Biković: Brutalna priča Petar Reić OmoType Petar Reić: Mobilna aplikacija namenjena deci koja pate od disleksije · · · · ·