Klackalica
U VAZDUHU · city klackalica

Politička korektnost nas je valjda davno naučila da ne postoji loša već samo atipičnija sreća, otud nastavljamo da se klackamo i pod senkom broja 13, pa još usred postizbornog mamurluka. Jer život ne može da stane, neće da stane…

Pokuđeni:

Najviše pažnje u minule dve sedmice pobudili su svakako pesma i prateći spot za novu pesmu Beogradskog sindikata, Sistem te laže. Naravno, šta je popularna kultura, pa šta je i ideologija bez što učestalije polemike, stoga ni ne čude krajnje oprečna reagovanja na tu pesmu. Nešto malo dodatne zabune uneo je i navodno prozvani stari-novi premijer, maršalovski aminovavši da su mladi u pravu. Sve i da stoji da u ovom falš-revoltu Beogradskog sindikata ima drčnosti koliko i klasiku Nataše Bekvalac („Laži me, laži, laži ako smeš, pa ću da ti pokažem kuda da ideš“), svako podsećanje na postojanje bunta ovde zaslužuje i nekakvu pohvalu, zapravo, pohvalicu.

Dara je davnih dana prevršila meru, a isto važi i za većinu ovdašnjih medija. Tako se nedavno pod krinkom borbe za slobodu mišljenja i govora pojavila naslovnica dnevnog lista kojom je dominirao gigantski naglašen naslov „Pederi šire sidu po Srbiji!“ I posle kažu da je jezik izgubio na moći, a, evo, u ovom konkretnom primeru u samo pet reči zatičemo skladnu saradnju neukosti, zle namere, moralne panike, govora mržnje i najprizemnijeg senzacionalizma!

Još jedna čvrga za medije – nakon detaljistički morbidnog i estradizovanog praćenja slučaja mučnog ubistva. do tog trena nepoznate pevačice, Jelene Krsmanović, isti ti mediji koji već sedmicama izveštavaju iz zasede po seoskom žbunju povikali su „drž’te lopova!“, ukazujući  uz dosta namerno bezličnih glagolskih izraza da se taj slučaj krajnje neukusno izvitoperio u „prvo srpsko rijaliti ubistvo“. A nekima (iz odeljka zaumnijih i ozbiljnijih) ni to nije bilo nedovoljno, pa su posegnuli za sumanutim poređenjima sa poznatim referencama iz fikcije i neozbiljno shvaćene baštine popularne kulture:

I ponovo o teškom disbalansu između stvarnosti i birokratizovane isključivosti koja svako malo pada na pleća nedovoljno umreženih. I dalje prestižni list The Guardian uvrstio je niški Nišville na listu najboljih evropskih džez-festivala i, premda te liste umeju da tu i tamo udome i ponešto egzotike, čisto raznovrsnosti radi, ovo jeste nekakvo priznanje organizatorima Nišvilla, koji su neznano zašto upali u limbo do koga ne dopire svetlo iz kase i kese Ministarstva kulture, te pomoći za ovu  istrajnu džez-prigodu i dalje nema pa nema.

Pohvaljeni:

Srećom, povremeno na kino-repertoaru zablista i poneki biser, podsećajući u trenu šta je to što ponajviše nedostaje ovdašnjoj (a u nekoj meri i belosvetskoj) bioskopskoj ponudi. Zato vam ovde mirne duše i jasno glasno preporučujemo vrlo dobri akcijaš Zločinački um (Criminal), koji, uprkos krajnje neinventivnom i nimalo svežem scenariju, ipak ima da ponudi dosta toga – dobru akciju, fino iskorišćene britanske lokacije, odličan ritam priče, vrsnu podelu uloga (tu su Kevin Costner, Ryan Reynolds, Gal Gadot, Jordi Molla, Tommy Lee Jones, Gary Oldman, Michael Pitt, Alice Eve, Scott Adkins…) i vešto pogođeni retro-vajb na idejnom planu.

Pominjani posizborni mamurluk zgodan je povod za one odvažnije da se premijerno i/ili reprizno prihvate čitanja drugog i dopunjenog izdanja znamenitog eseja Ideologija i ideološki državni aparati iz pera maestra Luja Altisera. Altiser u Ideologiji i ideoiloškim državnim aparatima (preveli Andrija Filipović i Goran Bojović, uz pogovor Vladimira Milutinovića, objavila kuća  Karpos) bavi se često krajnje domišljatim, a u biti prilično jednostavnim načinima na kojima se ideološki državni aparati dovijaju kako bi očuvali ugodan im sistem postojećih ekonomskih i društvenih odnosa. I nenaviknutima na Altiserov filozofski aparat ubrzo postaće jasno da je svaka sličnost i sa ovdašnjim i sadašnjim prilikama posve slučajna, a možda i nije.

Pohvale od srca i za diskografsku misiju nazvanu Diskom, nezavisnu disko-kuću iza koje stoje Luka Popadić i Vanja Todorović. Misija Discoma tiče se pokušaja da što široj (dakle, i svetskoj) muzikoljubivoj javnosti u vinilnom izdanju predstavi ponajbolje od skrajnutog dela muzičke prošlosti ovog podneblja.

Zasad im ide odlično, nedavno je predstavljeno izdanje nezaboravnih Šizika, a još dosta toga finog je u planu u ovom iskrenom naporu da se baština otrgne od nezaborava, a da zatomljene note dobiju novu diskografsku šansu po meri novog doba.

Aplauzi sleduju i na račun exitovaca i organizatora festivala Dev9t i, da preciziramo, njihove odluke da se prvi beogradski nastup šarene skupine Die Antwoord dogodi u blago distopičnoj atmosferi Ciglane. Dakle, 11. juna u Ciglani đuska u čast neizbežne apokalipse (ovim ili onim sredstvima), a u međuvremenu može i mora da padne repriza odličnog a nedovoljno hvaljenog i gledanog prošlogodišnjeg filma, budućeg kutnog klasika, Chappie, u kome dieantwoodovci igraju baš, baš značajne uloge.

Lažni Norvežanin Klackalica 12: Sve je relativno, pa i „Lažni Norvežanin“! Palata Albanija u bojama Rumunije, foto:alo.rs Klackalica #11: Je suis… La Romanie Sanja Vučić Klackalica 10: Do Evrosonga i nazad Radoš Bajić Klackalica 09: Ko ne češlja babu, nije Srbin! ·