Knjige
KULTURA · knjige

Osam knjiških predloga za osmomartovski dar smo podelili u dve grupe – knjige koje bi džentlmeni mogli da daruju damama a da ih docnije posude i pročitaju, odnosno, knjige koje bi dame mirne duše mogle da poklone nekim drugim damama i da ih potom pozajme pa da onda i same pročitaju nešto vredno, zanimljivo, kvalitetno…

Džentlmeni za dame:

Tiho teče Misisipi

Ko: Autor je Vladimir Tabašević, objavljivani pesnik i osnivač i urednik portala Prezupč.

Šta: Tiho teče Misisipi (objavila kuća Kontrast) je roman o detinjoj potrebi za slobodom, porivu koji ne jenjava ni kada na pleća mladog junaka udare i nimalo prijatne šire, društvene okolnosti, kao ni kada kucne čas za, gle čudo, gorko odrastanje.

Zašto. U pitanju je izrazito nadahnuti roman – reka, sugestivna i snažno emotivna kraća proza koja, na sve to, preispituje i granice ovdašnjeg poimanje slobode i u književnom i u socijalnom smislu. Osim toga, Tiho teče Misisipi je upečatljiva proza na temu lova na ili bega od nametnute muške zrelosti.

Đavo je došao po svoje

Ko: Ovaj roman je delo švedskog para Aleksandar i Aleksandra Androil, koji zajedno deluju pod pseudonimom Laš Kepler, a koji su nam pre par godina podarili i napeti krimić Hiptnotizer, nešto docnije i ekranizovan.

Šta: Inspektor Jona Lina istražuje malo je reći zamršen slučaj ubistva jedne i istovremenog nestanka druge devojke iz stokholmskog doma za problematične tinejdžerke. Naravno, kako to žanr uostalom i naleže, tu su i duhovi prošlosti.

Zašto: Đavo je došao po svoje (preveo Mirko Bižić, objavio Vulkan) istinski je uzbudljiv i napet triler, a autorski dvojac ovde u primetnoj meri diže lestvicu kada su očekivanja u pitanju, stvarajući dodatno brutalnu priču koja predstavlja trenutno i najpotentniju stranu talasa zvanog nordic noir.

Braća po krvi

Ko: Braću po krvi napisao je bezmalo potpuno nepoznati autor, Ernst Hafner, za kog se danas zna jedino da je bio novinar i socijalni radnik.

Šta: Roman je bio rado čitan kada je objavljen (1932. godine) ali su ga nacisti zabranili već godinu docnije. Verovatno je čitateljstvo očarao razmahani, promišljenii pa i duhoviti prikaz tadašnje berlinske margine (džeparoši, prevaranti, prostitutke, kuriri…), što je, pak, usled izrazitog crnila i verizma bio i povod za narečenu zabranu.

Zašto: Braća po krvi (preveo Nikola Jordanov, objavila Laguna) je pravi podvig duha, vrhunska proza koja pleni nepatvorenošću i istkrenim humanizmom, oličenim u istinskoj brizi za one obespravljene, neznatne, sklone mraku i opskurnom. Preporučljivo je Braću po krvi konzumirati u kompletu sa jednako izvanrednim Hansom Faladom, čija su dva romana (Svako umire sam i Šta sada, mali čoveče) takođe nedavno objavljena u prevodu i na srpski jezik.

Kapetan Prljavi Fred

Ko: P. Hovard, mađarski pisac građanskog imena Jene Rejte, koji je opčinio tamošnju čitalačku publiku još tridesetih godina prošlog veka a koji je i danas važna stavka u istoriji mađarske književnosti.

Šta: P. Hovard će, kanda, zauvek ostati upamćen kao unikatna pojava u književnosti severnog nam suseda – stvarao je ambiciozno koncipirane petparačke kriminalističko-avanturističke romane, koji u isti mah mogu da posluže i kao sjajni primeri žanra i kao parodija na konvencije koje tim istim žanrom caruju.

Zašto: Kapetan Prljavi Fred (preveo Petar Milošević, objavila Agora) je upravo sve to – prikaz sveta smutljivaca i niskih strasti, uzbudljiva proza koja slobodarski prevazilazi granice i horizonte, duhovita povest o stalnoj potrebi za igrom, igrom sa drugima, sudbinom, okruženjem i samim sobom.

Dame za druge dame:

Nesporazum u Moskvi

Ko: Simon de Bovoar, dalja objašnjenja, kanda, nisu neophodna

Šta: Ovo je kraća proza o bračnoj krizi koja se paru umirovljenih profesora zgodi u najtežem obliku tokom putovanja za Moskvu. Prisutne su i teme suštinski nepomirljivih i nepopravljivih naravi, nedostatne komunikacije i tereta koje starost nužno nosi sa sobom.

Zašto: Nesporazum u Moskvi (prevela Gordana Breberina, objavila Laguna) na samo sto stranica teksta donosi i pruža pregršt toga čitaocima važnog pa i neophodnog – zapitanost, intelektualnu zaigranost, empatiju i nagon da se iz dvojakog fokusa samonametnuta tema što podrobnije osmotri i prikaže.

Kuća veselja

Ko: Idit Vorton, autorka romana Doba nevinosti, po kome je Martin Skorceze uradio istoimeni izvanredni film, a osim toga i bliska prijateljica i saborkinja velikog Henrija Džejmsa

Šta: Okosnicu priče Kuće veselja (prevela Nataša Krivokapić, objavila kuća Dereta) čini borba lepe i obrazovane Lili Bart da, mimo očekivanja i nasuprot zacrtanom, sama odabere svog životnog saputnika. Ta borba će izazvati sablazan okruženja joj, ali će i inicirati i goleme potrese u njoj samoj, na putu ka zrelosti i samosvojnosti.

Zašto: Idit Vorton je izvrsna pripovedačica, a i ovaj njen roman mudro i odvažno nastavlja tradiciju engleskog viktorijanskog romana, uz to, suptilno obogaćujući narativ i jednako važnim motivom borbe žena za jednaka prava. Klasika visokog sjaja.

Senke vodilje – život i delo žena velikih ruskih pisaca

Ko: Aleksandra Popov, spisateljica ruskog porekla i kanadske adrese, autorka zapaženih studija o Lavu i Sofiji Tolstoj.

Šta: Senke vodilje (prevela Marija Obradović, objavio Štrik) sveobuhvatna je studija posve jednostavnog koncepta – cilj autorke bio je da iz fusnote u sredinu stranice dovede supruge, muze, neretko i saradnice i neophodne i leve i desne ruke književnih genija (studija obuhvata slučajeve žena Dostojevskog, Tolstoja, Mandeljštama, Bulgakova, Nabokova i Solženjicina).

Zašto: Senke vodilje nisu samo temeljno istraživanje prećutanog ili nedovoljno isticanog, već nastoje da na popularnonaučni način pojasne bit i značaj sadejstva, odanosti, sinergije, saradnje, empatije, neretko i svesne žrtve a sve zarad umetnosti… i ljubavi.

Rat nema žensko ime

Ko: Svetlana Aleksijevič, svetski poznato belorusko pero, aktuelna dobitnica Nobelove nagrade za književnost.

Šta: Rat nema žensko ime (prevela Neda Nikolić Bobić, objavila Čarobna knjiga) satkana je od svedočanstava više od dve stotine žena, koje su 1941. postale borci, počesto i snajperisti i na prvoj liniji fronta. Time se dodatno osvetljava fenomen oko milion sovjetskih žena koje su uzele učešća u najpogubnijem od svih dotadašnjih ratova.

Zašto: Nakon četiri godine rada i hiljada i hiljada pređenih kilometara autorka je postsovjetskom a potom i belosvetskom čitateljstvu pružila vanserijski ubedljiv uvid u strahote na koje su ljudi spremni i na koje su primorani kada se nađu u bezumlju rata. Ova knjiga pruža i upečatljivu tezu, nadahnuto izlaganje, literarano prefinjeni pristup, zaumnost i humanizam bez zadrške.

Baš svi za baš sve (a ponajpre ambiciozne čitačice i čitače):

Nevidljivi sati

Ko: Dejvid Mičel, pisac u čijem se opusu nalaze nezaboravni Atlas oblaka, izvrsni roman Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta, kao i još par vrhunskih a dosad na srpski neprevedenih romana.

Šta: Kao što to inače biva slučaj kada se Dejvid Mičel razmaše, a  (i) u ovom slučaju sve pršti i sve se zapravo i zasniva baš na toj širini zamaha,  prilično je teško, ako ne i neizvodljivo na ekonomičan način sumirati radnju i zaplet njegovih zamašnijih dana. Stoga recimo da se u Nevidljivim satima (preveo Nikola Pajvančić, objavila Laguna) kreće od besktva zabludele i buntovne tinejdžerke od kuće a stiže do priče koja se prostire na poduži niz likova i dalekosežno važnih, katkad i pogubnih događaja tokom šest decenija, sve to unutar mreže koju pripovedač isprerda između naoko udaljenih i nesrodnih stranaca.

Zašto: Slično kao u pominjanom Atlasu oblaka Mičel i ovde demonstrira vrhunsko, na mahove vratolomno a istovremeno primišljeno zauzdano i brižljivo koncipirano i tempirano pripovedanje. A moramo dodati da i ovoga puta, možda i najviše dosad u njegovom znamenitom opusu, Nevidljivim satima dominira i prefinjena satira, koja brzo stupa u efektno sadejstvo sa mudrošću, emotivnošću i inventivnošću. Maštu, samopouzdanje i energičnost u izrazu, kanda, ni ne moramo posebno da ističemo, budući da je to kod Mičela već poodavno polazni standard.

Povodom 8. marta, City Magazine će čitaocima i čitateljkama našeg sajta pokloniti ove naslove. Nema neke mudrosti – u komentarima na ovu vest na našoj FB strani napišite koju biste knjigu od ponuđenih najradije čitali.

Jasminka Petrović Jasminka Petrović dobitnica nagrade Plavi čuperak za knjigu „Leto kada sam naučila da letim“ Moje mesto na Vračaru Dodela nagrada za literarni konkurs „Moje mesto na Vračaru“ foto: giovanna silva Umberto Eko: Odlazak čuvara „nepotrebnog“ znanja Karl Uve Knausgor „Moja borba“: Drugi tom najveće književne senzacije XXI veka ·