Komentari na internetu (foto: googleimages.com)
U VAZDUHU · društvene mreže

Ako ste ikada nešto napisali i bacili pred korisnike interneta koji su žedni krvi, sigurno ste bili u situaciji da se na delić vaših misli zakači krezubi komentator naoružan do zuba, kojem nije najjasnije šta ste hteli da kažete, ali ima toljagu da vam u mozak ureže svoj stav.

To su oni koji će napisati hiljadu rečenica i potrošiti sate života ne bi li druge naveli da poput njih tapkaju u mestu. Nema tu cilja, niti preispitivanja. Važno je mahati zastavicom.

Na moju (ne)sreću često pišem pa imam dovoljno iskustva da prepoznam i ignorišem pacijente, ali i dovoljno volje da ovde podelim nekoliko anegdota.

Kada sam napisao šaljivo otvoreno pismo piscu Dordžu R. R. Martinu, jer mi je u Igri prestola za glavu skratio voljenog Oberina Martela (pokoj mu duši), dobio sam sledeći komentar: „Ako ti se ne sviđa (Igra prestola) nemoj da čitaš, nije to jedina knjiga ikad napisana pa da nemaš šta drugo da čitaš, fali tebi nešto drugo ja mislim.“

Ovaj komentator, koji me bezosećajno napao (šmrc, šmrc) dok sam bio u crnini zbog Oberina (šmrc, šmrc), jedan je od mnogih čiji je otužni intelekt toliko nizak da ne može da prepozna satiričan tekst. Očekivalo bi se da ljudi koji čitaju romane nisu bukvalisti, vole umetnost i imaju zavidnije mentalne sposobnosti. Rob sam predrasuda, očigledno.

Možda je problem što imam nerealno ubeđenje da su ljudi pronicljivi, možda u tome što društvo koje ne prepoznaje ironiju, sarkazam ili satiričnost smatram poražavajućim. Možda gubim iz vida da je potrebno kakvo-takvo obrazovanje da bi se shvatio bilo koji književni žanr, a obrazovanje je glupo očekivati u zemlji u kojoj je dr Šapić odavno otkrio Nambiju.

Sad slobodno možete da kažete da je problem u mom pisanju i da je red da preispitam sebe. Možda je naslov članka Meryl Streep i patrijarhalno-malograđanski tekst na tu temu dovoljno nejasan da se ljudi iznenade i uvrede kad u njemu naiđu na (pazite sad) patrijarhalno-malograđanski tekst, kojim sam isticao da su, zapravo, takvi stavovi idiotski? Možda bi trebalo pisati jasnije?

Kada sam pisao o čuvenom postu „Kijanua Rivsa o ženama, bogatašima i čemu sve ne, jasno sam napisao da je to samo tekst koji je prilepljen uz Kijanuovu fotografiju. Kijanu ga nikada nije napisao, a komentar je opet bio: „jbte kad čitam nekog ko je završio kurs žurnalistike i kada čujem da on može raspravljati o liku i delu nadasve impozantnog glumca, ja se sav naježim“.

Kićona mi, nadam se da sad znate u šta ciljam. Pre nego što zvonce zazvoni na fejsbuku, zaista bi bilo dobro da se pročita tekst koji se komentariše, dok bi u globalu trebalo da se zapitamo gde će se završiti površnost ako sve više raste broj onih koji euforično kuckaju po tastaturi, komentarišući teme s kojim nemaju volje da se upoznaju.

Ukoliko se situacija ne promeni, imaćemo alarmantan broj gluposti od kojih nema nikakve koristi. Ako se, na primer, napiše da mi baš nije dobro (kao što se pisalo), šta ja da radim s tim? Gde je tu konstruktivna kritika? Sve dok površne crtice izražavaju lični stav, svode komentar na stvar ukusa ili disleksiju komentatora, ja ću ćutati i ježiti se samo na ponosnu spremnost pojedinaca da podele svoje tupavo mišljenje bez smisla i argumenta. To je kao kada bih vam napisao: ovaj tekst je jadan. Tekst zbog toga neće postati bolji, zar ne? Ali, ako bih napisao ovaj tekst je jadan zato što već nekoliko pasusa ne uspeva da vas nasmeje, to je znak da bi trebalo okrenuti kormilo u drugom pravcu (što će autor sada da uradi – prim. aut.).

Jedan od komentara na moju kolumnu Maturanti, saberite se! posebno mi je drag. Čitateljka City magazina podelila je tekst na svom profilu i osula po meni. Ispod toga stajao je komentar njene prijateljice koja je napisala: „autor teksta je teška budala“, a ubrzo još jedan – „i naprednjak – probably“.

Vidite, oko toga da sam teška budala mogu da se zamislim. Štaviše, mogu s tim da se složim i da to prihvatim. Ali zbog ove prozivke da sam naprednjak, trebalo bi, probably, da se nekome naje*em majke. Imam i ja granice u životu.

Upozorenje: pojedine rečenice koje ste pročitali u ovom članku bile su satirične i zahtevale su mozak. Posledice napora pri razmišljanju možete lečiti čitanjem „Kurira“. – prim. aut.

žene Inspirativne žene na Twitteru poznate Zvezde u bikiniju otac Otac i ćerka osvajaju Internet svojim frizurama Baka Srećan epilog: Google je odgovorio baki koja je ljubazno guglala ·