Korina Sabau
U VAZDUHU · intervju

Uprkos činjenici da dosad nismo bili u prilici da čitamo njena dela u prevodu na srpski jezik, koju reč o književnosti i njenom literarnom mikrouniverzumu razgovarali smo sa Korinom Sabau, sve značajnijom rumunskom književnicom, inače, gošćom Beograda i rezidencijalnog programa književnog festivala Krokodil.

Pošto do ovog trenutka nismo putem zvaničnih prevoda upoznati sa Vašom književnošću, koje od svojih dela bi označili kao najznačajnija?

Nisam mišljenja da književnost može da bude klasifikovana na ovaj način. Ne mislim da je moja književnost „značajna“. Jedino što mogu da kažem o svom pisanju je da je iskreno. I da je o životu.

Za sve nas nedovoljno upućene u vaš rad, recite nam, koje bi bile ključne odlike vašeg literarnog izraza?

Tokom puta u Egipat, Gistav Flobert, jedan od meni omiljenih pisaca, napisao je dosta pisama svojoj ljubavnici, Luiz Kolet i u ovom koje sledi ja pronalazim ono što kao književnica smatram najvažnijim – kompleksnost i kontradikciju. “Želim da u svemu bude gorčine, beskrajnog šamara u lice baš usred naših trijumfa, i da čak sama usamljenost prati naš entuzijazam. Ovo me podseća na Džafu, gde sam, pri ulasku, istovremeno udahnuo i miris limunovog drveća i smrad leševa koji trunu: srušeno groblje čoveku omogućava da vidi leševe sa kojih je meso napolo protrunulo, dok  u isti mah zelene krošnje drveće nad naše glave nadnose svoje zlatne plodove.  Zar ne osećate kao je ova poezija celovita, kako ona predstavlja veliku sintezu?“

Kad je reč o savremenoj književnosti, otkud to da mi (Rumunija i Srbija), uopšte uzev, naravno, znamo tako neznatno malo jedni o drugima, a praktično smo prve komšije?

To je pitanje komercijalnosti. Mnoge izdavačke kuće prednost daju zapadnim piscima.

Uprkos tome, u kojo meri ste upoznati sa srpskim piscima, bilo da je reč o srpskom književnom nasleđu ili aktuelnim dometima ovdašnjih pisaca?

Čitala sam Vaska Popu , u prevodu veoma dobrog rumunskog pesnika Ijoana Flore. A prošle godine je Srđan Srdić pozvan na Bukureštanski međunarodni festival književnosti, i ja cenim njegov govor i  književnost koju on stvara.

Ovde ste (bili) gošća Krokodilovog rezidencijalnog programa, pa nam recite nešto o načinu na koji pišete, kako izgleda taj proces i u kojoj meri vaš radni manir korespondira sa pomenutim programom?

Krokodilov rezidencijalni program mi je mnogo pomogao. Bilo mi je sjajno što sam dobila priliku da se tokom čitavog jednog meseca posvetim svom romanu i pisanju. Nisam pisala svaki dan, ali sam ostajala usredsređena to.

Saznali smo da ste vi i koscenaristkinja filma Svi u našoj porodici, koji su neki od nas već pogledali, te, kako izgleda pisati u drugom mediju i za njega?

Roman i scenario su dve veoma različite stvari. Uloga koscenariste je izazov i veoma zanimljiva vežba za pisca. Svaku odluku donose dve osobe. Ali morate da pronađete pravu osobu za takvu saradnju, što u mom slučaju znači osobu sa istim smislom za humor i istim senzibilitetom.

Da li već možete da naslutite književni ishod vašeg boravka ovde?

Mene sve nadahnjuje, književnost je svuda, morate samo da pažljivije pogledate oko sebe. Da iskrena budem, ja već osećam nostalgiju. Znam da će mi nedostajati Beograd, kao i ljudi koje sam upoznala ovde. A znam i da ću puno vremeno trošiti na ponovna i ponovna razgledanja fotografija koje sam ovde napravila.

Stefan Bošković Stefan Bošković: Umetnost sušija Milan Nešković Milan Nešković: Ako se ne promenimo, nećemo opstati Uzbudilnik Uzbudilnik: Politikin zabavnik feat. Erotski dodir Žerom Ferari Žerom Ferari: Roman je kao jedan san