egyptian-princess-bathing2
U VAZDUHU · flešbek

Potreba da se ljudi lako i brzo operu je postojala u drevnim vremenima jednako kao i danas. Kupanje u kadi nije bilo opcija za sve ljude pa su oni koji su imali sreću da žive blizu vodopada, njih koristili kao svojevrsni tuš. Zabeleženo je da su ljudi tek u starom Egiptu i Mesopotamiji imali mogućnost da se tuširaju u svom domu.

Radilo se, naravno, o imućnijim pojedincima koje su robovi ili druge sluge i članovi porodice polivali vodom iz krčaga. Ostaci oslikanih zidova kuća iz tog doba pronađenih u Tebi, Kahunu i Amarni to definitivno potvrđuju.

Stari Grci su imali tuševe u svojim gimnazijama (prostorima za vežbanje i učenje, rezervisanim samo za muškarce). Oni su bili napravljeni uz pomoć akvadukta i vodovodnih instalacija, dok se hladna voda slivala u mlazevima sa otvora na plafonima ili bočnim zidovima. Sličnu tehnologiju su koristili i Rimljani u svojim javnim kupatilima.

Nakon propasti rimskog carstva i uspona hrišćanstva, na tuširanje u javnosti se više nije gledalo blagonaklono, posebno kada su u tome učestvovali pripadnici oba pola. Budući da je nova religija požudu smatrala grehom, zajedničko kupanje golih muškaraca i žena više nije dolazilo u obzir. Čistoća, međutim, je i dalje bila na ceni, a kada su krstaši doneli sapun sa istoka u Evropu, pravljenje ovog sredstva za higijenu je postalo uobičajen zanat. Ono što je, međutim, izgubljeno u srednjem veku je sofisticiran sistem vodovoda i kanalizacije iz antičkog doba pa su ljudi ponovo bili prinuđeni da se kupaju u drvenim kadama.

Tuširanje kofama je bilo uobičajeno do početka 19. veka kada je engleski proizvođač peći Vilijam Fitam došao na ideju da napravi mehanički tuš. Njegov uređaj je imao svoj pod, na kome je trebalo da stoji pojedinac dok se tušira, i rezervoar vode iznad njegove glave. Mana ovog tuša je bila što se sva voda iz rezervoara slivala odjednom kada bi se povukao lanac za njegovo aktiviranje pa je bilo potrebno puniti rezervoar nekoliko puta tokom tuširanja.

Britanska aristokratija nije baš prigrlila Fitamov izum budući da im je bilo udobnije da se brčkaju u kadi punoj tople vode u svojim prostranim kupatilima nego da trpe šok naleta ledene vode na svom telu svaki put kada budu želeli da se operu. Bilo kako bilo, ovakav mehanički tuš je bio jedini na tržištu još nekoliko decenija.

Sa razvojem bojlera na gas i vodovodnih instalacija u drugoj polovini 19. veka dolazi do novog entuzijazma za tuširanjem. Najveće zasluge za to pripadaju francuskom lekaru Fransoa Delabou. Naime, on je bio zaposlen u zatvoru u Ruanu gde je došao na ideju da individualna kupatila zameni javnim u kojima će biti instalirani tuševi. Zahvaljujući inovacijama na polju grejanja i vodovoda, oni su bili u mogućnosti da ispuštaju i toplu vodu. Fransoov dizajn se ubrzo proširio i među buržoazijom, a različite varijacije na ovakav tuš se koriste i danas.

569617-gettyimages-2667802 Koje su bile jutarnje navike najuspešnijih ljudi? 5c362432bd7730597e18f0e2-12001 Ono kada naučna fantastika predvidi budućnost 550867-wellcome 5 suludih lekova iz 19. veka collage 15 fotografija Džin Siberg koje još niste videli · · · ·