Kris Farmer
U VAZDUHU · intervju

Kris Farmer, Amerikanac koji već 12 godina živi i radi u Beogradu, tokom godina je u raznim ovdašnjim medijima objavljivao svoje impresije o životu u Beogradu. Zbir tih tekstova nedavno je objavljen u knjizi „Grumpy in Belgrade”, na engleskom jeziku, u izdanju izdavačke kuće Komshe

Zbog čega je knjiga nazvana Mrgud u Beogradu?

– Ne mislim da sam mrgudna osoba. U stvari, ja sam uglavnom srećan i smejem se. Ali činjenica je da ova knjiga sadrži bujicu reči i ogorčene opservacije o stvarima koje me gnjave i ovde u Beogradu, a i inače. Usled toga sam i stekao reputaciju mrguda. Knjiga, generalno, prilično pozitivno govori o mom iskustvu ovde, ali ima pomalo iznurenu i ironičnu tačku gledišta. A mislim da se, u potaji, većina ljudi duri zbog istih stvari kao i ja.

Kako ste odlučili da tekstove koje ste već objavljivali u raznim medijima (Politika, B92 blog…) objavite na jednom mestu, kao knjigu?

– Ideja je došla spontano, jer sam ja veliki fan štampanih izdanja, a smatram i da ova knjiga obeležava jedan veoma poseban period u Beogradu i Srbiji. Zbirka sadrži blogove koji su nastajali od 2006. do 2014. Neke stvari su iste kao u 2006, neke su gore, a neke bolje. Za mene, stavljanje svih tekstova na jedno mesto omogućava ljudima da osete šta se ovde događa. A u godinama koje dolaze ljudi mogu da pogledaju unazad i nasmeju se tome kako je bilo ranije.

Gde ste sve pronalazili inspiraciju za pisanje, ovde u Beogradu?

– Kad sam bio mnogo mlađi, otkrio sam Arta Bačvalda. On je pisao duhovite kolumne u Vašington Postu tokom sedamdesetih, u vreme vladavine predsednika Niksona i afere Votergejt. Nisam mnogo znao o toj temi tada, ali su mi te kolumne bile duhovite. Uvek sam želeo da radim slične stvari, da napišem knjigu duhovitih kolumni. A što se tiče pisanja u Beogradu, toliko toga je bilo inspirativno.

Šta vam se posebno dopada u životu ovde? A šta vam se ne dopada?

– Trebalo bi mi dosta vremena za potpun odgovor na ovo pitanje. Sviđa mi se mnogo toga ovde (što je suprotno uvreženom mišljenju). Volim tempo života, činjenicu da smo malo na marginama sveta. Bez davanja uobičajene dosadne liste – ljudi, zgrade, parkovi, rekreacija… mislim da postoji mnogo toga da se kaže o životu u Beogradu što je teško izraziti rečima. Kad me ljudi pitaju da li mi se sviđa ovde, ja obično kažem: „Još uvek sam ovde.” A šta je to što ne volim? Pa, sve se može naći u knjizi.

Koliko se Beograd promenio u poslednjih 12 godina? Kako vi vidite te promene?

Mnogo se promenio, a ujedno i veoma malo. Kad sam došao ovde, skoro nikad nisam čuo da se govori engleski, a sad dolaze mnogi stranci i turisti. Kad bih čuo da neko govori engleski na ulici, uvek bih pomislio da se neko obraća meni pošto nema nikog drugog. Bilo je mnogo kozmetičkih promena u gradu, ali generalno, to je uvek isti Beograd, kakav će nastaviti da bude i dalje, zauvek.

Metju Zorpas Metju Zorpas: Modni blogeri moraju biti autentični ijan mekelen Ijan Mekelen: Putovanje koje nema kraj Nina Romić, foto: Marin Ćuk Vurnek Nina Romić: Šuma, folk i psihodelija Festival nauke Festival nauke otkriva: Šta su jeli stanovnici Vinče?