šljive
PULS GRADA · kulinarka

Šljive su veoma cenjene u Srbiji, i smatraju se tradicionalnim srpskim voćem – plavim zlatom Srbije. Pored toga što su ukusne i zdrave kad ih jedemo sveže, postoji mnogo načina da se iskoriste i konzumiraju tokom cele godine. Mogu se jesti i sušene, kuvane, pečene, pa čak i prerađene. Od svežih se mogu napraviti džem, mermelada, kompot, sok, slatko, a popularne su i knedle sa šljivama

Šljiva se gajila od davnina. U vreme ratnih pohoda Aleksandra Velikog iz Azije je prenesena u Grčku. Stari Grci su je početkom prvog veka doneli u južnu Evropu, naravno i Italiju. Stari Rimljani su imali brojne sorte šljiva u voćnjacima i znali su da šljiva ima veliku hranljivu vrednost, a sušena i veliku energetsku vrednost, pa su je koristili protiv bolesti jetre i zatvora. U 16. veku su se čak iz Sirije uvozile kao vredan lek.

Danas postoji oko 2.000 vrsta šljive.

Šljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju breskva, kajsija, višnja, trešnja i badem. Visoka je od tri do deset metara. Plod joj je ovalnog ili okruglog oblika, s košticom u sredini. Šljive mogu biti plave, crvene ili žute boje, a ukus varira od slatkog do kiselog. Kod nas je najpoznatija plava šljiva s duguljastim, slatkim i sočnim plodovima koji se beru pred samu jesen, kad su u potpunosti zreli.

Ova namirnica je pogodna za spremanje zimnice i postoji mnogo recepata. Pri spremanju slatke zimnice, uz šljive odlično idu rum, cimet i čokolada. Za one koji vole da eksperimentišu, mogu da se dodaju vanila, lavanda, majčina dušica i slični začini.

Razlika između džema i marmelade je u čvrstini. Marmelada je u osnovi mekan žele, zasnovan na citrusnom voću s dodatkom drugog oljuštenog voća. Žele je zaslađen i zgusnut voćni sok, s pektinom kao želatinoznim sredstvom i kiselinom iz limunovog soka, čvrste konzistencije i bez komadića voća. Džem se pravi od isitnjenog voća, tamniji je od marmelade, često s pektinom i limunskom kiselinom. Za razliku od pekmeza, koji ima komadiće voća, džem je kao pire, bez krupnih komada. Prilikom kuvanja, uništavaju se mikroorganizmi, i 70 odsto vitamina C ostaje stabilno i tokom skladištenja.

Plod šljive sadrži malo kalorija (oko 40), tako da je pogodan za dijetalnu ishranu, kao diuretik, za čišćenje organizma, ali sadrži i mnoge korisne supstance. Šljiva je voće bogato antioksidantima, gvožđem, vlaknima, kalijumom. Sadrži beta karotin, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamine B grupe, vitamin C, E i K, eterična ulja, kalcijum, magnezijum, mineralne soli, oksalate, organske kiseline, fenole, ugljene hidrate, celulozu, šećer (prirodni).

Šljiva je dobra za poboljšanje cirkulacije i protiv srčanih bolesti. Sveže i sušene šljive i kompot od šljiva mogu se koristiti kao diuretik. Dokazano je da imaju i antikancerogena svojstva, a bogate su i vitaminom C.

Šljive regulišu zatvor, krvni pritisak i umanjuju rizik od srčanog udara. One jačaju kosti – posebno kičmu i podlaktice. Dobre su i za vid, a dokazano je da pozitivno deluju i na poboljšanje memorije.

Jesenja salata Recept: Jesenja topla salata s prelivom od majorana Čorba od šargarepe Recept: Čorba od šargarepe Pastrmka sa mirođijom Recept: Pečena pastrmka s mirođijom Džem od ljutih paprika Recept: Slatko od ljutih paprika