Lamberto Bava
U VAZDUHU · intervju

Lamberto Bava, italijanski reditelj i sin legendarnog Marija Bave, čoveka koji je inspirisao Ridleya Scotta, Federica Fellinija i Martina Scorsesea, doputovao je u Beograd kao počasni gost jubilarnog Festivala srpskog filma fantastike. Specijalno za čitaoce City Magazina, Bava se osvrće na svoju pedesetogodišnju karijeru i kultni film „Demoni“.

U svet filma ste ušli sredinom šedesetih, bili ste pomoćnik reditelja na filmovima svog oca. Kako je izgledao vaš početak i da li možete da nam ispričate nešto o maestru Mariju?

Da, pomagao sam ocu. Naša prva ozbiljna saradnja bila je na naučnofantastičnom filmu Planeta vampira koji ove godine puni pola veka i koji je nedavno restauriran. Moj otac dugo nije dobio priznanje koje zaslužuje. Srećom, to se promenilo i danas ga svrstavaju u red velikana, zajedno sa Fellinijem, Vinscontijem i drugim. Trideset i pet godine od njegove smrti, ime mog oca je još uvek prisutno kada se govori o italijanskoj kinematografiji. Sarađivali smo na mnogim njegovim filmovima. Polako sam pekao zanat i kao reditelj debitovao tek 1980. godine, filmom Macabro.

Vaš film Demoni je sredinom osamdesetih bio veliki svetski hit i dan-danas ima armiju vernih poklonika. Kako je došlo do toga da snimite ovaj horor?

Dario Argento me je pozvao da uradimo film zajedno, želeo je da ja režiram, a on da producira. Dordano Saccetti je napisao tretman na šest stranica u kome je ukratko izložio ideje za tri priče. Argento je odabrao središnju priču, onu koja se dešavala u bioskopu. Na scenariju smo radili pola godine. Dario je tražio savršeni naslov, nešto efektno, zapamtljivo. Mozgao sam o naslovu dok sam šetao po svojoj sobi. Imam veliku biblioteku koja mi je ostala od oca. On je imao običaj da svoje omiljene knjige, one koje je čitao mnogo puta, ponovo ukoriči. Sve knjige su bile u zelenom kožnom povezu, osim jedne koja je bila u crvenom. Prišao da sam da pogledam koja je to knjiga. Bili su to Zli dusi Dostojevskog (na italijanskom: I demoni). Veoma mi se dopao taj naslov. Pozvao sam Darija i predložio da film nazovemo Demoni. On je ćutao par sekundi i onda uzviknuo: „To je to!“ Tako da sam ja krstio film. Uzeo sam naslov od Dostojevskog.

Da li vas je iznenadio uspeh Demona?

Nije. Još dok sam radio na filmu bio sam svestan da će biti uspešan. Članovi ekipe su takođe znali da će film biti odličan. Glumci i statisti su bili puni entuzijazma, ulagali su tri puta više snage nego obično. U vreme dok smo završavali film, napravljen je promo reel koji je Dario odneo u Kan i prikazao ga zainteresovanim kupcima. Japanci su odmah uzeli film, iako još nije bio gotov. To je bio nezapamćen uspeh i dobra indikacija da će Demoni postati hit.

Kako je proteklo snimanje Demona 2? U tom filmu je debitovala Asia Argento, zar ne?

Teško je raditi nastavak. Prva priča nas je sve ponela, pa je bilo logično da se na nju nadovežemo. Što se Asije tiče, njena starija sestra Fiore je igrala u prvom delu Demona. Svi smo se družili, Dario i ja, naša deca. Bilo je logično da se Asia pojavi u filmu. Tada je imala desetak godina i već je bilo očigledno da će postati velika umetnica. Scena u kojoj je demoni napadaju u garaži bila je jedna od najtežih u mojoj karijeri. Garaža je bila puna dima, snimanje otežano. Trećeg dana snimanja u tim uslovima svi smo bili napola mrtvi od svih tih izduvnih gasova. I baš tada je trebalo snimiti zahtevni prizor u kome sa naša mala junakinja, nakon smrti oca, suočava sa čudovištima. Asia je došla u osam ujutru potpuno spremna. Scenu smo snimili iz prvog puta.

Treći deo Demona nikada nije snimljen. Postoji nekoliko lažnih nastavaka, ali ne i pravi Demoni 3. Zašto je to tako ispalo?

Postojala je želja, ali nismo uspeli da ideju sprovedemo u delo. Dario je odlagao početak snimanja, a ja sam u to vreme želeo da se posvetim drugim projektima. Stvar je komplikovalo i to što je prava na serijal Demoni imala distributerska kuća sa kojim je Argento prekinuo saradnju. Film Crkva u režiji Michela Soavija snimljen je po ideji koju smo prvobitno planirali za Demone 3. Na kraju je to ispao jedan sasvim drugi film, nije imao veze sa mojim serijalom.

Kakvi su izgledi da Demoni 3 budu snimljeni?

Ne znam. Godinama o tome nisam razmišljao. Pre tri, četiri godine sam poslao mejl Dariju sa idejom za treći deo. Odmah mi je odgovorio, što je retkost, običnom mu treba nekoliko meseci da napiše mejl. Moja ideja mu se dopala. Nažalost, problem su prava. U međuvremenu se situacija toliko zakomplikovala, da ne znamo tačno ko je vlasnik imena i serijala. Samim tim je teško naći investitore koji bi uložili novac u projekat. To je pravni problem.

Nakon velikog uspona tokom šezdesetih i sedamdesetih, žanrovski film u Italiji je posustao u drugoj polovini osamdesetih. Zašto se to dogodilo?

Svi mi postavljaju to pitanje. Zapravo, pravog odgovora nema. Jednostavno, tako se dogodilo. Mnogi kažu da su upravo Demoni jedan od poslednjih istinski dobrih žanrovskih filmova snimljenih u Italiji.

Spremate li nešto novo?

Trenutno radim na dva-tri projekta, za jedan od njih sam veoma zainteresovan. Zamisao je odlična i smatran da bi mogao da uredim lep film i seriju, ali treba pronaći odgovarajuće saradnike. To je jedna od onih ideja koje se javljaju jednom u sedam-osam godina. Svestan sam da sa u ozbiljnim godinama i da sam već snimio dosta filmova, ponovo bih stao iza kamere samo pod uslovom da se stvore pravi uslovi. Ako ne, ne želim. Poslednji film koji sam režirao, Ghost Son, radio sam sa odličnom međunarodnom ekipom. Na njega sam veoma ponosan i ne bih imao ništa protiv da mi ostane poslednji film.

cover1 Božo Vrećo: Ja sam Koštana i tu nema glume, samo prepuštanja cover Marijana Pedović: Kad kuvanje postane nauka Minja Bogavac Minja Bogavac: Mir u haosu Marko Risović Marko Risović: Ljudske priče sa granice