Lara Marinković
U VAZDUHU · kolumna

Nedavno sam opet imala ličnu i personalnu kontemplaciju na temu koliko mnogo je zaista mnogo kad su alkoholne jedinice u pitanju, što sam i podelila s vama u ovoj kolumni. Zaključak je u motivaciji i ko zašto i kako pije, a najvažnije je šta pije, što bi rekao moj omiljeni književnik iz Bajine Bašte – alkohol ne sme da trpi zbog posla.

Malo sam se zabrinula kad sam sebe uhvatila kako prečesto pokušavam da doakam koliko je zaista mnogo iako je to sve individualna stvar, jer ne mož’ da meriš kapacitet nekog uvoštenog alkosa s Ibarske iz okoline Lazarevca koji pije vinjak iz kućne laboratorije „Zarubica i sinovi‟ ili nekog dendija s Dorćola koji pije samo Šato le Fit iz 1956, lagano hlađen. Količina i nema neke veze. Čitala sam pre nekoliko godina da je Milan Mumin, poznat po tome da ume da popije, osuo drvlje i kamenje po pelinkovcu slovenačkog proizvođača koji je nekad bio dika Subotičke industrije alkoholnih prerađevina; kao, bio batica na nekoj svadbi, popio samo tri flajke (tri litra), i posle nije mogao d’ustane iz kreveta sutradan uopšte. Pouzdano tvrdim da bilo ko, ko popije tri litre bilo čega od soka od cijeđene sa pulpom ili grejpfrufa, ili nekog pića sa sufiksom kola, da ne bi sutra mogao d’ustane iz kreveta uopšte.

Ali vratimo se kvinteseciji problematike. Elem, nedavno je preminuo Piter O’Tul jedan od prvoboraca alkoholne revolucije modernog britanskog filma (Dik Barton, Aleksandar Saša Ginis), koji je zavatio devedesetu, a pouzdano znam da je iz bahusovske priče. I ostali takođe. Znači, britanski kraljevski glumci su pili vrhunsku žestinu, i zato su čini se lepo živeli podosta godina bez ciroze i ostalih recidiva. Tu sam negde saznala da je jedan naš počivši veliki glumac iz Ateljea 212, gde pouzdano svi piju, za veče umeo da spiska 3-4 flaše vina i to ga je svrstalo u legendarne alkoholičare. I dalje nisam mogla da izvučem konstantu, ali se potpuno neočekivano u Srbiji pojavio poznati Rus crnogorskog porekla koji je nekad bio Francuz, Žare Đeprđe koji je lokalnim novinarima rekao sledeće: „Dnevno popijem 14 flaša vina, plus pastis, plus pivo, plus vadka, plus viski!‟ Duža verzija ide kako od deset ujutru počne s vinom da ubije žgaravicu i da se opusti, i onda ide šampanjac, vino, šampanjac, vino, dremka, pa tokom noći žestina, pa opet dremka. Verovatno i po dve-tri guske na neki Šato način. Nebitno što je imao bajpasove i što mu je holesterol 300%, Žare je uveren da neće d’umre jer je navikao organizam na rutinu, i da mu je samo potrebna mala teslijanska dremka (15 minuta) da bude ko nov i da alkohol opet ne trpi zbog posla. Podvlačim da gospodin Đeprđe tvrdi da nikad nije u potpunosti pijan jer samo dremne i sve je OK, da se i ja ponovim. Zato pozdravljam ovog velikog umetnika i njegov način funkcionisanja, da ne kažem anarholiberalizam na poslu, a sem toga, kakav je on Francuz-Rus-Montenegrin koji n’ume pošteno da popije i da mi nije ništa.

Meni ostaje da se izmerim na preciznoj vagi (važi!), vidim koliko sam visoka a koliko pogrbljena, saznam koliki mi je unos kalorija i ostalih prezasićenih masti i svega ostalog, i plata koja se smanjuje svako malo da bih konačno spoznala šta mogu i smem da pijem da se osećam ko Žare, uvek tipsi nikad pijana. Uvek naćeflejisana nikad drank bijač. Jezikom Zvonka i Bogdana, Još litar piva, dobrog piva dajte nama viiiii…

Magija Srećna domaćica: Magija Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Stvari koje nestaju Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Bivše devojčice, bivši dečaci Vožnja, foto: Lazar Zarupski Ivan Tokin: Vožnja