Ples sa zvezdama
U VAZDUHU · kolumna

Znači, bila sam izbombardovana za sve pare od bilbord-kulture da to subotnje veče pod pretnjom ukidanja Prve (prave) ostanem kod kuće, spremim niskokaloričnu večeru sa sve visokokaloričnim crnim vinom (nekoliko buteljki). I jesam. Prvo sam gledala ničim izazvanu reprizu „Samac u braku‟ s prilično statičnim ljubavnim parom Sebastijanović-Biković, reklo bi se da se u privatnom životu mrze, međutim, sutradan saznajem da baš i nije tako, ali halal im sopstvena privatnost, nek se deca vole.

Završi se Mir-Jam, ne stignem ni do toaleta dodem, kad kreće ono zbog čega se tope glečeri i zbog čega nam proleće stiže toliko ranije. Najpopularnija emisija u istoriji popularnih emisija, viđena toliko ranije kod susjeda iz Europske unije, „Ples sa zvezdama‟. Prvo, ja sam veliki borac za prava i slobode LGBT populacije, ali samo su jednorozi s problemom gasova falili u onoj šljaštećoj scenografiji sa svim preljubaznim ljudima, zgodnim prestilizovanim igračima koji imaju čak začešljanu ljubavnu tapiseriju (ko ima) i prezgodnim igračicama od kojih svaka ima bar deset nagrada u svim plesačkim kategorijama, borački staž, i večitu zabranu celulita i strija.

Gledam sebe, shvatim da sam žena u srednjim godinama koja bi kremicama da dokaže da baš i nije tako, ali tako je kako je. Sad mi i Maša Pavlović iz „Šoua svih vremena‟ izgleda kao kasirica u bakalnici pored toliko igračke elokvencije koja ispada kroz moj led-ekran. Prvo da se opet razumemo, meni taj ples, tj. to matematičko plesanje s okretom desno, levo, i s onim iritirajućim štiklama nikad nije bio omiljena stvar u životu, štaviše, bila mi je jedna od najodbojnijih stvari u životu. Imam neke poznanice koje su rešile krucijalne životne krize time što su postale plesačice pa onda i instruktorke istog, ali kad krene to da se dokazuje po privatnim stanovima, shvatim da je taj ples nešto najAseksualnije ikada.

Više seksa ima u poslednjoj sceni „True Lies‟ kad Arnold Švarcenšnicl i Džejmi Li Kertis igraju tango. Toliko. Da se vratimo na materiju. Izlaze poznati i nepoznati ljudi, uglavnom oni za koje ne znam zašto su zvezde osim što su deca nekadašnjih zvezda ili su bili po nekim rijaliti-šouima. Mislim da ima razlike između „zvezda‟ i „poznat‟, ali ko sam ja da kvarim koncept najvećem šou svih vremena „Ples sa zvezdama‟.

Moje simpatije za Nigora, ali posebne nesimpatije za nekada simpatičnog Šapića koji ovde izgleda ko Gaston iz Diznijevog crtaća „Beauty and the Beast‟. Onda ide onaj deo u gornjoj sobi gde (ne baš) simpatična voditeljka priča s učesnicama prekrštenih nogu. I sad gledam, plejada mladosti i zategnutosti, a Tanja Bošković ima najbolje noge? Kako bre? Njoj je skoro šest banki, ima partnera kojem je 18 ipo, i deli lekcije samo što svojim umilnim altom kaže „dobro veče‟.

Sve u svemu, mislim da ovo nije moja šolja čaja. Ne volim seks bez seksa, ne volim kič zbog kiča, ne volim steono i sterilno gde treba da sve puca od seksualnosti i seksepila. I ne volim rasizam na delu koji kičasto šljašti na sve strane: „Videla sam kako crnci plešu.‟ Više bih volela da se delimo na plesačice s malim diznama i velikim diznama, s malom osovinom i velikom osovinom, nekako nam to više pristaje.

Pomeranje Srećna domaćica: Pomeranje Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Iz dubine duše More Cowbell Žena na ivici nervnog sloma: More Cowbell! Dža ili bu Populizam: Najbolje devedesete / Dža ili bu „Strašni sud“ ·