Ana Ćurčin, foto: Ema Szabo
U VAZDUHU · intervju · KULTURA · muzika

Zavodljivo-melanholičnom melodijom singla “Cut Loose”, Ana Ćurčin je uspela da zauzme upražnjeno mesto na sceni, koja vapi za kvalitetnim pevačicama. Kad ne peva, ova kantautorka se bavi pozorišnom produkcijom.

Njen prvi veći koncert u Beogradu u Domu omladine 29. novembra bio je povod za ovaj razgovor.

Ljudi koji su čuli pesmu Cut Loose uglavnom su bili oduševljeni i začuđeni kako nisu saznali pre za nekog ko ima autentičan stil i veoma je talentovan. Kad si počela da se baviš muzikom i koliko dugo je trajao put do pesama koje izvodiš danas?

Muzikom sam počela da se bavim odavno, međutim, pravila sam pauze i bavila drugim stvarima tokom studija, a zatim i profesionalno. Neke od pesama koje danas izvodim pripadaju periodu od pre deset godina, otkada datira i pesma I can’t koja je sledeći singl koji objavljujem… Ove pesme danas zvuče dosta drugačije, ali tada su napisane.

Pišeš i pevaš na engleskom, da li si ikada razmišljala o tome da pevaš na srpskom?

Jesam, razmišljam o tome često i svaki put kada treba da odgovorim na to pitanje i sebi i drugima, iz nekog razloga mi nije lako. Volela bih da se jednom ozbiljnije pozabavim time, ali mi je univerzalnost engleskog jezika oduvek bila prisnija u izrazu.

Tvoje pesme su uglavnom spore i melanholične, šta te čini srećnom?

Mnogo šta (smeje se).

Jel razmišljas o snimanju albuma? Da li danas u vremenu interneta uopšte ima smisla snimati album?

Svakako da razmišljam o tome. Mislim da ima smisla, vidim to kao celinu koja je bitna u radu svakog muzičara. Ne mislim da je bitno u smislu tiraža i prodaje, ali kao “celina” koja komunicira sa publikom a trenutni je izraz autora/izvođača – da.

Nastupala si na Amerikana Night festivalu i kasnije sa Dušanom iz benda Stray Dogg, ovo je tvoj prvi veći nastup – šta publika može da očekuje od koncerta 29. novembra?

U proteklih godinu dana se okupljao bend. Počela sam sama u decembru prošle godine, a 29. novembra će na bini biti nas četvoro, u nekim pesmama i više. Osnovnu postavu benda čine Danilo Tirnanić na bubnju, Dušan Veljković na gitari i Vladimir Milićević na basu, a pridružiće nam se i Ana Janković na violini. Sam sastav benda već govori o drugačijem zvuku. Radili smo dosta i tražili pravu meru. Ja i dalje težim akustičnosti, tragam za tačnom dinamikom. Publici u Domu omladine ćemo predstaviti zvuk koji smo ovim traganjem razvili. Sa nama će biti i Radio.nica, koju predvodi Nikola Zavišić, koja će raditi na tome da i vizuelni doživljaj bude dinamičan i zanimljiv publici, takođe i da nam pomogne da postignemo intimnu atmosferu kojoj težimo. Pred koncert ćemo otvoriti i “izložbu za poneti”, koju čine razglednice koje će publika moći da ponese sa sobom. Želeli smo da i kroz fotografiju predstavimo indie/americana scenu u Srbiji. Ideja je da bendovi, ukoliko to žele, nastave da “nose” izložbu sa sobom i da se ona razvija i dalje. Takođe, planiramo i gosta iznenađenja na koncertu.

Ti si žena sa gitarom, da li možeš da sastaviš listu od omiljene tri pevačice sa gitarom?

Tracy Chapman, Joni Mitchell, Gillian Welch. Ubacila bih trenutno tu i Feist koju rado slušam, kao i Grouper koju sam nedavno otkrila i čija muzika mi je divna.

Šta te inspiriše van muzike? Filmovi, knjige, ljudi, putovanja……

U poslednje vreme najviše strahovi.. Sve je inspiracija, sve što uspe da proizvede emociju koju artikulišem dalje.

Joni Mitchell ili Nico ? Cat Power ili Feist? Lady Gaga ili Miley Cyrus?

Nesvesno sam u prethodnom odgovorila i na ovo pitanje.

Živela si u Moskvi, koja je jedan od svetskih megalopolisa, šta su prednosti, a šta mane života u toliko velikom gradu?

Prednosti su ponuda, kulturna i ekonomska, dakle mogućnost izbora i izobilje. Mana je da se čovek neretko oseti izuzetno malim (ili je to neki ruski sindrom..). Moskva je surova, ali i mnogo lepa džungla u kojoj moraš da naučiš kako da opstaneš.

Šta bi pokazala u Beogradu prijateljima iz inostranstva?

Uh, šta ne bih! Moskovljanima bi sve delovalo malo, jer su prezasićeni… ali ritam grada od betona do reke, od pijace do galerija u Knez Mihailovoj, od Vračara do Dorćola, sve to treba doživeti. Doduše, svi su najsrećniji kada ih odvedem u kafanu na dobru klopu i rakiju, a zatim u klabing.

Ilija Duni (Ti) Leksikon: Ilija Duni (Ti) UNDERWORLD I BEIRUT NA EXITU!!! EKSKLUZIVNI INTERVJU: ZAK KONDON (BEIRUT) INTERVJU: ALEKSA GAJIĆ INTERVJU: ALEKSA GAJIĆ INTERVJU: ANJA SUŠA INTERVJU: ANJA SUŠA ·