cover1
U VAZDUHU · intervju

Završna trećina februara dónela nam je, između ostalog, i prvu epizodu pete sezone serije „Devojke“ (Girls). Posvećenicima ne treba poojašnjavati ko je i za šta je sve zaslužna Lina Danam, ali hajde da za početak barem navedemo da je reč o autorki, koproducentkinji i glavnoj glumici iz ove mnogovoljene serije. Daleko više doznaćete iz ovog našeg razgovora upravo sa Linom Danam.

Gde zatičemo vašu Hanu u ovoj sezoni Devojaka?

Ona je luda. To je sve što mogu da kažem o njoj – ona je neviđeno i iskreno luda. Najuzbudljiviji deo radnje ove sezone tiče se činjenica da će ona sada zaista morati da se natera i zauzda i da krene da se stara o svojim roditeljima. To mi je bilo zaista važno, da uradimo nešto što će prevazići uske generacijske okvire. Odrasti, shvatiti da roditelji neće zauvek biti vaši staratelji – sve to čini životni krug, to su stvari koje sve menjaju, i ume biti teško to da shvatite kada ste nečije dete. Stoga sam bila izuzetno srećna što mi se ukazala prilika da to istražim. U isto vreme postarala sam se da ona ludi i zbog nekih drugih, izrazito ličnih pitanja, a da pritom mora da iskorači iz vlastite senke, što će za nju predstavljati krupnu stvar i težak teret.

A čini se da je za promenu ona sada u prilično stabilnoj vezi…

Tako je, ali ovo su Devojke, pa ćemo videti šta će se događati i na tom planu radnje. Ali ono što je meni bilo zaista važno je da prikažim da se Hana sada jako trudi da se oslobodi vlastite autodramatičnosti, da utekne od sebe same i te opsednutosti samom sobom, da se možda skrasi u nečemu što je u neku ruku zdravije. Pitanje glasi – hoće li ona biti kadra da iznese sve to? Mislim da je to pitanje svih pitanja ove sezone.

A da li ova sezona serije odražava vaš doživljaj godina kada se čini neumitnim da se ti priljateljski krugovi lome, da ljudi naprosto krenu da se sele, udaljavaju, venčavaju…?

Apsolutno. Sigurna sam da se u tridesetim godinama događa čitava jedna druga evolucija, ali kada vam je dvadeset i neka, morate da takoreći u pokretu preispitujete sva ta vaša prijateljstva: da li je ta osoba zaista neko koga istinski volim i sa kim osećam snažnu povezanost, ili je to naprosto neko s kim sam prijatelj jer nam je to u nekom periodu odgovaralo? Delimo li iste ciljeve, imamo li isti smisao za humor, da li smo ljubazni jedni prema drugima, ima li tu iskrene topline…?

Mislim da su u trenutku kada su diplomirale Hana i njene prijateljice i prijatelji pomislili da možda i mrze jedni druge, ali su onda shvatili da ipak ostatak sveta mrze više negó jedni druge.

Kad smo već kod prijateljstava i drugovanja, padaju li vam teško zahtevi koje posao nosi sa sobom i da li uspevate da iznađete vremena i za druge stvari?

Pričala sam o tome  na svom sajtu – dugo sam vremena bila bolesna usled te endometrioze i još uvek se u neku ruku borim sa njom, tako da sam mnogo vremena provodila ili radeći ili spavajući. Kao da sam u tom period imala samo dva moda – pun adrenalin izazvan radnim obavezama i bolovanje u krevetu. Tako da mi je sada, kada sam napokon povratila zdravlje, bilo važno da spoznam, da je ta ravnoteža između rada i druženja i razbribrige nužna kako bih održala treću značajnu stvar – a to je moje zdravlje.

Ako radite i radate kao pomahnitali, a ostatak vremena provodite oporavljajući se od tog premora, vi zapravo ni  ne pružate sebi priliku da iskusite život u njegovoj punoći. Naprosto, morate da se zagledate u sebe i pokušate da nađete tamo odgovor na sledeće pitanje – kako ću ovaj izbor koji činim upravo sada doživljavati kroz pet godina?

Potvrdili ste nedavno da će šesta biti i završna sezona Devojaka. Kako se osećate, sada kada se kraj jasno nazire?

Bože, sve to je tako gorko-slatko – ljudi koji rade na ovoj seriji su zaista moja porodica. I iz bilo  kog ugla da to sagledavam – ja ih baš volim, ekipu, glumački ansambl, koproducente. Ali, s druge strane, tu je i uzbuđenje jer sve je to tako složeno; iskreno, kopka me da vidim šta mi je to još život spremio. Želela bih da seriju završimo u pravom trenutku, dok smo još na pravom tragu, na način koji će biti veran onome što ova serija predstavlja sve ove godine.

Da li već znate  u kom ćete pravcu usmeriti seriju zarad te završne sezone?

Znamo. Ali mislim da će se dosta toga promeniti kada krenemo da pišemo scenario. Uvek je tako, ali stoji da mi uvek imamo osećaj kuda smo se zaputili i to je zaista dobar i moćan osećaj. Jako je uzbudljivo uvideti na koji način ćemo složiti parčiće te slagalice kako bismo stigli do tog zacrtanog cilja. Hoće li nam to poći za rukom i ovog puta? Mislim, nadam se da ćemo uspeti da priču o devojkama završimo i zaokružimo na takav način da ostavimo utisak upečatljivosti i proživljenosti i, recimo, za deset, petnaest, dvadeset godina. A sviđa mi se i ideja ponovnog okupljanja. Volela bih da vidim i njihovu stvarnost u budućnosti. A osim toga, ja bih volela da zauvek radim sa svim tim glumicama i glumcima i nisam u ovom trenutku spremna da se zauvek oprostim od tih likova.

Za kraj, ove godine punite trideset godina, što jeste fin sinhronicitet…

Da, to će biti moj šesti rođendan koji ću provesti na snimanju Devojaka. Tako da mi se to čini kao savršena podudarnost. Smatram da sam zaista imala ludačku sreću da mi se sve ovo dogodi, ali, iako stoji da sam dobila tako sjajnu priliku tako rano u svojoj karijeri, dvadesete godine sa sobom nose i podosta nesigurnosti i te valunge začudne potrebe da se iznova i iznova dokazujete pred samima sobom. Nekad mi se na kraju dana čini da sam čitav dan utrošila na pokušaje da ne razljutim ljude i da nikoga ne očepim, a da istovremeno obavim i svoj deo posla. A primetila sam da moji prijatelji koji su već u tridesetim godinama u većoj meri gospodare svojom realnošću, kao i da su spremni da makar povremeno tim  očekivanjima drugih ljudi prosto-naprosto kažu „j…te se!‟ Eto baš to s nestrpljenjem očekujem.

Mladen Đorđević Mladen Đorđević: U potrazi za subverzivnim Vladimir Tabašević Vladimir Tabašević: Ja sam uvek i svugde zalutao Divanhana Divanhana: Sviramo ono što osećamo cover1 Dana Todorović: Pisanje je moja najveća strast · ·