Mudhoney
U VAZDUHU · intervju

Thurston Moore iz benda Sonic Youth je za njih rekao da su „pravi dragulji Sijetla“, a mi bismo tome dodali da su jednako i vredni i postojani baš kao dragoceni kamičak sa kojim su upoređeni. Jer kako biste drugačije objasnili 27 godina karijere, još uvek značajnu koncertnu aktivnost i albume koji izlaze prilično redovno. Ako uz to dodamo da je njihov singl „Touch Me I’m Sick“ postao zvanična himna muzičkog pravca poznatog kao grandž, rekli smo vam sasvim dovoljno – a za one koje interesuje nešto više, tu je i intervju koji smo uradili sa pevačem, gitaristom i osnivačem benda Mudhoney, Markom Armom – pa ko voli, ma, znate već…

Već ste nekoliko puta nastupali u jugoistočnoj Evropi, da li ste imali priliku da se upoznate sa ovdašnjom muzičkom scenom ili od ranije znate neki bend iz ovog regiona?

Znam samo one bendove sa kojima smo svirali, i Plastic People of the Universe, takođe.

Svedoci ste i akteri prodora panka u mejnstrim, mislite li da su nakon 1991. sve granice između andergraunda i mejnstrima izbrisane? Da li danas vidite komešanje u andergraundu koje bi rezultiralo nekom novom rock’n’roll obnovom?

Postoji ogroman jaz između andergraunda i mejnstrima – i tako bi trebalo i da ostane! Što se komešanja u andergraundu tiče ne vidim ga, ali uspeh kakav su neki od naših prijatelja postigli tokom devedesetih mene je iznenadio. Zapravo, ja nikada nisam bio dobar u predviđanju ili prepoznavanju trendova.

Koji je za vas najveći poetski trenutak u rock’n’roll istoriji?

Nisam siguran, možda u pesmi School’s Out kada Alice Cooper kaže: We can’t even think of a word that rhymes. (Ne možemo se dosetiti ni prave rime prim.prev.)

Uspeli ste da zadržite autentičnost i nezavisnost u muzičkoj industriji koja je vazda sklona promenama. Kakve su prilike danas po tom pitanju u SAD-u, a kakve u ostatku sveta?

Tvrdoglavi smo i kada radimo ne pravimo razliku između SAD-a i ostatka sveta.

Stiv Tarner je veliki ljubitelj i kolekcionar značajnog proja gramofonskih ploča. Koja je najviša cifra koju je platio da bi dobio ploču koju želi, a koji se vinil, eventualno nalazi na njegovoj listi želja?

Stiv Tarner: Nikada nisam mnogo platio ploču. Imao sam običaj da se trampim sa drugim kolekcionarima kada su bile u pitanju neke vredne pank ploče, ali to više ne radim. Čini se kao da je sve ponovo objavljeno, tako da po pristojnim cenama možete nabaviti reizdanja. Mene retkost ploče ne zanima, ali želim muziku! Ipak, nekoliko ploča sam prodao za nekoliko hiljada dolara.

Da li ste slušali novi album Sonics, i ukoliko jeste – kako vam se dopao?

Sjajan je! Ne mogu da zamislim da će napraviti bolju ploču, koja zvuči kao da je snimljena sredinom šezdesetih.

Nema sumnje da ste vi rock’n’roll pobednici. Da li vaša postojanost leži u činjenici da nemate šta da izgubite, kao što kažete u pesmi In the Winners Circle ?

Mnogi od mojih tekstova zapravo su studije karaktera i nisu napisane iz vlastite perspektive, baš kao i pesma In the Winners Circle, ona je jedna od njih.

Koje gitarske pedale biste preporučili mladim gitaristima, pored superfuzz i bigmuff?

Bigmuff je univerzalnija, ali to naravno zavisi od toga kakav zvuk želite da postignete. Muzičari bi trebalo da isprobavaju više stvari kako bi dokučili koji je to zvuk njima najbliži…

Mogu li svetom upravljati „veliki mozgovi“ umesto „maloumnih arogantnih budala“?

Ne, ako tim šouom upravljaju ljudi.

Nina Bunjevac Nina Bunjevac: Strah sputava istinu Branko Rosić Branko Rosić: Memoari tranzicionog probisveta Svetislav_Basara_06_andjic Svetislav Basara: Svako čita na svoju odgovornost Straight Mickey and the Boyz Miodrag Cicović – Miki (Straight Mickey and The Boyz): Glad, seks i ljubav · · · · ·