Maša Dakić
U VAZDUHU · intervju

Nekada povod za razgovor biva tek izgovor, a nekad opravdanja nisu neophodna. Eto, na primer, u profesionalnom životu naše sagovornice Maše Dakić, jednog od retkih mlađih, dragih, a nepotrošenih glumačkih lica u nas, ovih se dana dešava svašta nešto zanimljivo – veb-serija na kojoj je radila dobila je nagradu u belom svetu, a tu su i nove uloge i priča o jednom traganju koje traje.

Mnogo je novijih glumačkih imena, previše informacija i medijskih preterivanja, te stoga, koje bi to svoje uloge Maša Dakić sama izdvojila kao najznačajnijije/najuspelije?

Značajno mi je bilo poznanstvo s Igorom Vukom Torbicom povodom uskakanja u predstavu Pokojnik u kojoj inače igraju skoro sva nova glumačka imena. Rad sa Anjom Sušom na Buđenju proleća, U Senci Hamleta i Maja i ja i Maja, Performances Brajana Frila, predstava koju sam prošle godine radila u Londonu i Severnoj Irskoj s rediteljem Adrianom Dunbarom, Alanom Kordunerom i Kvartetom Brodski, najboljim gudačkim kvartetom na svetu! I Alegra, lik iz predstave Skakavci Dejana Mijača.

U jednom trenutku glumačku obuku nastavili ste u Americi. Kako sada gledate na te dane i tu odluku da se glumački usavršite u jezički i prostorno ipak udaljenoj Americi?

Taj put mi je bio višestruko važan. I glumački, ali više karakterno. Oblikovao me je i zadao mi neke putokaze koje je s ove tačke ponekad vrlo teško ispratiti. Doduše, spojio me je i s nekim ljudima koji će mi taj put uvek olakšati. Tada sam otkrila čak i rođaka, koji je sada jedan od najvažnijih ljudi mog univerzuma.

Posebno je zanimljiv kratki film Zalet Miroslava Stamatova, čiji ste koscenarista, a u kojem se uz dosta autoironije govori o ranjivosti i nepouzdanosti pozicije (mlađih) glumaca. Predstavite nam taj film detaljnije.

Za Milenu (Predić) i mene kao producente on predstavlja dokaz da nešto što te se tiče možeš da pokreneš i sam. Film je baziran na istinitim događajima koji su se desili na Festivalu Kustendorf. Napravljen je zahvaljujući neverovatnoj energiji svih prijatelja i saradnika koji su ga na kraju pečatirali. Govori o pokušaju. Da se usudiš. Taj film mi je dao vetar u leđa i snagu da se u tako nešto upustim ponovo.

Bili ste deo tima omladinske veb-serije „#SamoKazem‟, koja je dobro prihvaćena, ali i koja je nedavno dobila svoju prvu međunarodnu nagradu. Otkud vi u tom projektu i o čemu je tu reč?

Ukratko – otišla sam u (produkcijsku kuću) Tuna Fish tražeći posao i postala kasting direktor serije. „#SamoKazem‟ je deo projekta Re:Generacija Fonda B92, koji omogućava mladima da ujedine svoje probleme i iskoriste socijalne mreže na pametniji način od lajkovanja na fejsbuku. Ovo je prva veb-serija u regionu i pokreće mnoga škakljiva pitanja, koja nisu nužno povezana samo s tinejdžerima, ali koja govore njihovim jezikom. U razvoju scenarija učestvovali su takozvani generacijski producenti kojimaje između 14 i 20 godina, i većina kreativnog tima, uključujući rediteljku Jelenu Gavrilović, mlada je i udahnula je autentičnost celom zapletu. Serija „#SamoKazem” dobila je nekoliko nagrada, ali je i Official Honouree prestižne Webby nagrade.

Možda ne na nivou kvaliteta, ali kvantitativno gledano, primetna je ekspanzija domaćeg igranog programa. Gde je tu mesto „#SamoKazem” i kako vidite perspektivu igranog programa u veb-sferi?

„#SamoKazem” je veb-pionir koji postavlja visok standard. Dobra ideja, priča i hrabrost da se usudite su vitalni. A do gledalaca dolazite jednim klikom.

Šta je to novo na čemu vi radite i na polju glume?

Radim na novom scenariju, a na polju glume upravo smo zasadilinovu predstavu Marka Manojlovića, s Milutinom Miloševićem, Anom Marković i Martom Ćeranić, koji me revitalizuju kao umetnika i bude osećaj da ponekad, makar na dva-tri sata, živim u metropoli koja je u stanju da ponudi – alternativu.

Ana Marković Leksikon: Ana Marković Dragoljub Igrošanac Dragoljub Igrošanac: O prvom Festivalu fantastične književnosti Art-Anima Mladen Matičević Mladen Matičević: Intima kao najvažniji sloj Viktor Silvaši Skejtborder Viktor Silvaši: Nema odustajanja