Maša i medved
U VAZDUHU · pop trash

Bogu, sudbini i slučaju hvala na lako objašnjivim fenomenima iz oblasti vazda promenljive popularne kulture. Jedan od tih lakih slučajeva tiče se sada već planetarnog uspeha animirane serije (i svih mamiparnih dopuna koje takav uspeh prate) “Maša i Medved”, koja se od prve polovine maja emituje na programu RTS-a.

Naravno, jednom takvom i tako profilisanom sadržaju u ovdašnjem poretku stvari ponajpre i jeste mesto na javnom servisu, a ne na TV Happy, gde je bivao uklješten između desetine varijacija na temu neizbežnih Parova, ali to bi mogla da bude tema nekog drugog teksta posve drugačije poente. Ono što je, za početak, daleko važnije jeste da su se Maša i Medved i kod nas napokon usidrili u daleko primerenijem okruženju, u kom će svi aduti ovog proizvoda biti vidljiviji i učinkovitiji.

Kao što je navedeno, priča o uspehu Maše i Medveda pripada klasi lako objavšnjivih fenomena, koji se daju rasvetliti isključivo uz pomoć zdravog razuma. Maša i Medved svakako nisu najgenijalniji rad na polju animiranih programa za decu i mlade, svakako to nije ni najbolji od aktuelnih radova u aktuelnoj (belo)svetskoj ponudi. Neće biti (jer Maša i Medved imaju armije poklonika i konzumenata i u Americi, Evropskoj uniji, pa i u Australiji) da je tu reč o rusofilnoj indoktrinaciji, zašećerenoj putinovskoj propagandi i svojevrsnoj varijaciji na trojanskog konja, jer objašnjenje je krajnje jednostavno – autori su svesno zaigrali na kartu dobronamernosti kao takve, lišene i najbleđeih tragova cinizma, ironije i tome bliskih otklona.

U tome se krije ključ privlačnosti Maše i Medveda (da zabune ne bude, u pitanju je i krajnje vešt, ispoliran i konsekventan rad na planu animacije), te naglašeno arhaične ekstravagance koja u prvi plan ističe značaj prezrenih kvaliteta kao što su plemenitost, solidarnost, toplina, predusretljivost, saradnja i spremnost da se oslobodimo ropstva vlastitog sopstva. Sve to stiže upakovano u idejno poput pera laku formu pričica sa diskretnim poukama, uz melanž jarkih i toplih boja.

U nekom trenutku, negde krajem prethodnog i početkom ovog milenijuma među filmofilima i poznavaocima opštih filmskih prilika postavilo se pitanje – a šta kad drugi krenu da s uspehom prave vlastite Holivude, koristeći poznate mustre? Dobar deo Azije, Francuska, u značajnoj meri i Rusija na dobrom su putu da u potpunosti poentiraju na tom planu, a Maša i Medved (sa preko milijardu pregleda na YouTubu i proizvodnom cenom od oko 250 hiljada dolara po epizodi) dobar su primer tih gibanja. Ovde treba naglasiti da Maša i Medved nastaju gotovo bez ikakve pomoći državnih fondova i institucija, a autori su se čak i požalili da im svako malo zafali dobrih i pouzdanih storibordista. Takođe, mora biti istaknuto da Maša i Medved odudaraju od tog narečenog fenomena Holivuda na drugim adresama jer se očigledno nastavljaju na slavnu tradiciju ruske animacije za decu.

Kad se sve sabere, Maša i Medved je superioran rad posmatrano i u širim kontekstima, a na ličnom planu nama hronološki bogatijima pruža povremeno zlata vrednu priliku da povremeno vlastitu zrelost otpošaljemo na sijestu i da naprosto podetinjimo bez suvišnih pojašnjavanja i pravdanja.

Muzički festivali Deset pravila za preživljavanje na muzičkim festivalima Na koga se lože poznate ličnosti? Na koga se „lože“ poznate ličnosti? GTR romantizam Grobarski trash romantizam: O revoltu duha koji to zaista i jeste Hipsteraj u folku Hipsteri i turbo/neo-folk: Šta zna startas patika šta je intruzija realnog? ·